Теме из црно-белог немог филма "Глумац"

Ово остварење Мишела Азанависијуса први је неми филм настао после 1929. године који је награђен Оскаром.

Према речима самог редитеља, Глумац је инспирисан последњим годинама ере немог филма, када су, према његовом мишљењу, настала и најбоља остварења америчког неме филмске уметности.

Како и сам наслов открива, прича прати живот и каријеру једне глумачке звезде, која ужива у раскоши и свим привилегијама које такав статус собом носи, све до појаве звучног филма.

Ова мешавина комедије, романсе и мелодраме, представља истински омаж форми коју слави а то је: црно-бели неми филм лишен вербалног елемента, заснован само на сликама, глумцима и музици.

Партитуру за филм Глумац компоновао је Лудовик Борс, дугогодишњи Азанависијусов сарадник који је звучно обојио све филмове овог редитеља. Његова музичка потка у трајању од непуних 80 минута, у сећање призива златну еру америчког филма, почев од двадесетих година прошлог века када је - кроз солистичке импровизације клавира али и раскошне оркестарске теме - филмска музика доживљавала свој процват. Најпре су то својим остварењима омогућили Ерих Корнголд, Макс Стајнер и Чарли Чаплин, а нешто касније и Миклош Рожа и Франц Ваксман.

Поред тога, Борс открива да је на настанак његове партитуре за филм Глумац, у великој мери, утицало и класично махом симфонијско стваралаштво 19. века, а очигледни су и утицаји Кола Портера и Џорџа Гершвина. То је посебно видљиво у првом делу филма када, музички довитљиво и драматуршки тачно, дочарава сву раскош и безбрижност глумчевог лагодног живота.

Други део ове партитуре, можете слушати наредног понедељка.

Уредница: Светлана Матовић