Хроника Трећег програма

Представа Одисеј, према тексту Горана Стефановског и у режији Александра Поповског, изведена је у оквиру 58. Стеријиног позорја. Овај комад, који представља највећу регионалну позоришну копродукцију у последњих двадесетак година, настао је у сарадњи Српског народног позоришта, Казалишта Ulysses из Новог Сада, Казалишта Гавела, Словенског народног гледалишча, Атељеа 212, Стеријиног позорја и Театра на Навигаторот.

Како коментарише Наташа Гвозденовић, легенда о Одисејевом лутању исприповедана је духовито и иронично, али и надахнуто и прецизно, чему је свакако допринео и добро усклађен глумачки ансамбл, у саставу: Озрен Грабарић (Одисеј), Светозар Цветковић (Зевс), Борис Исаковић (Посејдон), Јасна Ђуричић (Одисејев пас, калипсо и Одисејева мајка), Бранко Јордан (Телемах), Наташа Матјажец Рошкер (Атена), Анита Манчић (Пенелопа) и Никола Ристановски (пророк Тиресија).

*     *     *

Мултимедијална поставка посвећена радовима Уроша Ђурића Стратегије ексцеса или ко се жури, улети му Ђурић отворена је у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду. Како нас обавештава Љиљана Ћинкул, први део изложбе посвећен је Популистичком пројекту (сачињеном од три циклуса - Славни, Пионири и Бог воли снове српских уметника), док је други део поставке, под насловом Ко се жури, улети му Ђурић посвећен стратегијама разбијања стереотипа. Као и целокупан Ђурићев стваралачки систем, и ова изложба је утемељена на проблематизовању места, улоге и значаја уметности, али и на идентификовању различитих модела друштвене патологије, са нагласком на идеологију популизма.

*    *    *

Текст Енергија са рубова написан је поводом доделе Награде Стеван Сремац за 2012. годину Јелени Росић за збирку прича Дан када је Миз Лили постала оно што је одувек била. Како коментарише Тијана Спасић, ова књига је значајна у контексту савремене српске књижевности, пре свега, зато што разбија доминантан тон који наши књижевници преузимају када пишу о теми емиграције; а посебно је занимљиво то што ауторка прво духовито деконструише романтичне митове о доласку, а потом, пун круг оцртава причом о повратку која, уместо очекиване сентименталности, нуди гротеску. Осим о причама Јелене Росић, у тексту ће бити речи и о књигама Светислава Басаре Дуговечност, Бранка Анђића Play-back, Мирјане Ђурић Леш у фундусу, Бориса Герзића Један живот какав јесте, Милана Јовановића Мало двориште и Мире Оташевић Зоја, прозним делима која су ушла у ужи избор за Награду Стеван Сремац.

Уредница Тања Мијовић