Криза Европске уније – Говори Жаклина Новичић

У првој емисији преносимо излагање Жаклине Новичић „ЕУ у кризи: политика одбране и безбедности". Према њеним речима, најопипљивија последица кризе јесте смањење буџета европских земаља и политика штедње и у овом домену. Чланице Европске уније то, међутим, чине свака за себе, а не на заједнички, па „чак ни на координирани начин, што само по себи говори о томе да су одбрана и безбедност области у којима и даље доминирају националне прерогативе, упркос могућностима које је отворио Лисабонски уговор".

Одговарајући на питање „шта је Лисабон ново донео", Новичићева каже да јој се „генерално чини" да се ЕУ „пројектује као једна велика сила која се постепено милитаризује са амбицијом да има заједничку војску". Тај „нови ниво амбиције" види се и „у промени имена" ове активности, будући да од Лисабона то више није „европска политика безбедности и одбране", него „заједничка политика безбедности и одбране".

Новичићева подсећа, између осталог, да су Лисабонским уговором уведене „клаузула о солидарности и клаузула узајамне одбране".  Првом се државе чланице обавезују на међусобну помоћ у случају терористичког напада и природних катастрофа, а другом „на помоћ у случају да нека од њих буде жртва оружане агресије". То су „класичне клаузуле које су део уговора о војним савезима", што отвара проблем дефинисања заједничке политике безбедности и намеће питање шта она заправо јесте - да ли „систем регионалне колективне безбедности" или више „један војни савез у настајању". Посебно је питање колика је, у том случају, „његова аутономија у односу на НАТО".

Ипак, главни парадокс „остаје то што се ова нова област интеграције уводи ради тога да потврди интеграцију, док истовремно земље чланице имају мноштво сукобљених интереса, чак и у области безбедности". Либијска криза је „открила све њихове супротности"...