среда, 26.06.2013, 20:02 -> 12:34
Извор: Трећи програм
Историјски снимци
Морис Равел: опера "Шпански сат"
У емисији ИСТОРИЈСКИ СНИМЦИ слушаћете снимак опере "Шпански сат" Мориса Равела у извођењу Националног оркестра Француског радија под управом Мануела Розентала. Тонски запис је забележен 1944. године у театру Шанзелизе у Паризу.
За настанак опере Шпански сат заслужан је отац Мориса Равела, који је пред крај живота пожелео да присуствује извођењу великог сценског дела свог сина, мислећи притом на симболистичку оперу Потопљено звоно, коју је Равел писао од 1906. до 1912. године. Како би му испунио жељу, а у недостатку времена, Равел потпуно одбацује започето дело и одлучује се за нешто сасвим супротно - краћу оперу у једном чину, музичку комедију ведрог и раскалашног карактера, која ће постати Шпански сат. Равел преузима либрето истоимене комедије буфе која је 1904. године изведена у париском Театру Одеон, стварајући дело прожето шпанским фолклорним утицајима, у изванредно софистицираној и виртуозној оркестрацији. Од првих тактова са откуцајима сата, па до Хабанера квинтета на завршетку, опера Шпански сат обележена је плесним и вокалним формама као што су хота, хабанера и малавењас. Радња ове комичне опере смештена је у Толеду у време 18. века и одвија се у радионици часовничара Торквемаде. Кроз 21 сцену пратимо догодовштине његове супруге Консепсион која у мужевљевом одсуству скрива своје љубавнике, младог песника Гонзалва и банкара Дон Ињиха, у великом сату, међусобно их обмањујући уз помоћ мазгара Рамира, у кога се на крају и заљубљује. Опера је премијерно изведена 19. маја 1911. године у париској Комичној опери, а након девете представе није била на репертоару све до 1921. године, да би се потом паузирало са њеним извођењем више од две деценије. Критичари сматрају да су слаб литерарни предложак и раскалашни карактер заслужни за ређе извођење ове опере и изостанак њеног већег успеха.
Мецосопран Жеори Буе је Консепсион, тенор Луј Арну је млади песник Гонзалво, а Жан Планел се појављује у улози Торквемаде. Баритон Роже Бурден тумачи мазгара Рамира, а бас Шарл Пол је банкар Дон Ињихо Гомез. Солисти наступају у пратњи Националног оркестра Француског радија под управом Мануела Розентала. Чућете радијски снимак који је 1997. године објавио Француски национални аудио-визуелни институт у својој едицији Живо сећање.
Ауторка емисије Марија Шорак
Коментари