Криза Европске уније – Слободан Зечевић и Божо Стојановић

У другој емисији представићемо излагање Слободана Зечевића Институционално прилагођавање Европске уније у контексту светске економске кризе, затим прилог Божа Стојановића Европска криза као криза развојне парадигме.

Зечевић најпре упозорава да „ова криза, у којој је Европска унија практично нападнута", долази из Сједињених Америчких Држава. То је „исфабрикована криза са ширењем неких хартија од вредности које немају никакву вредност. И, шта је могла ту да уради Европска унија, државе чланице? Оне су били принуђене да спасавају приватне банке, приватна лица, да њихове дугове покривају да би спасиле грађане, њихову штедњу у банкама."

Да Европска унија није одреаговала на све то, каже Зечевић, распала би се. Па ипак, и поред свих извршених реформи, то што је до сада учињено није довољно: „Криза није побеђена, криза опстаје."

Зечевић се противи тези да су државе у Европској унији занемарене. Он, напротив, мисли да „нису довољно занемарене" и подсећа да је одлука о иницирању реформи донета на састанку Европског савета, где су представници свих држава или влада чланица Европске уније: „Када би се генерал Де Гол сада пробудио, он би се одушевио. Он би рекао: Овај орган који сам ја замишљао да треба да води Европску унију, он је и води. То је типичан међудржавни орган." Истовремено, Зечевић изражава сумњу у исправност тезе о деловању скривеног федерализма у Европској унији.

Божо Стојановић скреће пажњу на економску литература која указује да у Европској унији постоји криза развојног модела, и да заправо постоји један темељнији проблем који је актуелна финансијска криза само додатно изоштрила и нагласила.

Базична теза коју заступају теоретичари привредног раста јесте да раста нема без иновативности, што у економској теорији подразумева идеју и њену реализацију, тј. комерцијалну реализацију на тржишту роба и услуга. И поред високих улагања у истраживање и развој, у Европској унији је изостао висок степен комерцијализације. Економски аналитичари указују да је проблем у недостатку тзв. стваралачког разарања, до којег долази када мање ефикасни актери треба на тржишту да уступе место онима који су ефикаснији, односно проблем је у недостатку конкуренције - јер «не можете имати перманентну иновативност уколико немате перманентан притисак тржишне конкуренције».

Стојановић наглашава да је економска теорија у овом случају прецизна: «На дуги рок се бодује само раст продуктивности. Ако је он изостао, све остало је шминка.» У игри у којој сви трче, а ви заостајете дугорочно се отвара проблем економског развоја. Пред Европом је избор: или да се темељно промени или да заостаје у односу на друге.