Грамофонија

Средином седамдесетих година прошлог века продукцијски подухвати, као што је објављивање свих квартета једног аутора, били су повезани са студијским дефинисањем што „савршенијег" звучног профила, насупрот ранијим настојањима да се на снимку ухвати „живост" извођења, без обзира да ли је оно настало на концертном подијуму или у студију. Како није могуће извести све Керубинијеве квартете на једном концерту, тако и чланови Мелос квартета нису настојали да подражавају концертну интерпретацију, већ су се прилагодили условима снимања. Простор који је др. Рудолф Вернер, продуцент овог снимка, одабрао у ту сврху била је Моцарт сала дворане Лидерхале у Штутгарту. Акустички квалитети ове велике концертне сале дозволили су да се интерпретативне замисли извођача кристалишу, може се рећи, просторно, што је слушаоцу дочарано стерео сликом дубоке перспективе која је испуњена брижљиво извајаним звучним објектима. Тако су енергичност и драматичност концертног извођења у овом случају надомештени чистоћом темброва и прегледношћу звучне слике. Импресивна транспарентност боје тона подржана је адекватном комбинацијом микрофона и студијски обрађене реверберације, што је за снимање гудачких инструмената нарочито значајно због карактеристичног атака звучне овојнице који се јавља при брзој промени смера гудала, а чија рескост може постати превише наметљива. У овом случају је, напротив, ведра ритмичност Керубинијевих брзих ставова суптилно истакнута добро одемереним углом микрофона који је хватао племенито резонирање тела инструмента, док су замаси гудала снимљени „из простора" спречавајући да се у одјеку изгуби разликовање иначе сродних боја.

Аутор Милан Милојковић