Квир култура

Налазимо се у времену у којем класични појмови флексибилности и слободе у ствари функционишу тако што отуђују наше међусобне односе. A заправо способоност да променимо, да одлутамо и изменимо требало би да чини најјачу потврду да смо ми много више од онога што нам традиционалне категорије говоре да морамо бити. И управо онда када разрађене технике екстраховања рада постану неразлучиве од осећања задовољства и самоостварења, јавља се необичност зато да би могла да инсистира на слободи кретања и слободи да се буде оно што неко јесте и шта би хтео да буде - и то не као ствар веровања него опстанка. Пошто нове светове и нове начине живота можемо видети само онда када смо оно што јесмо, када се крећемо између културних, полних и грађанских улога, а да нисмо одређени ниједном од њих. A када је ово блокирано онда једва можемо видети чак и свет онакав какав јесте. Када се саме нормативне структуре сруше ово нам постаје још јасније пошто наша тела, свест, сексуалности и односи према материјалном свету постају нестабилни и почињу да се учвршћују или мењају. У ствари, сви се ми разоткривамо и постајемо геј. Неки су то учинили одавно, а пошто се облици експлoатације развијају и прилагођавају, постало је јасно да заузимање геј става сада није ништа лакше него што је било тада. За овај број магазина позван је уметник Карлос Мота да уредни темат КВИР КУЛТУРА разматрајући овај актуелни проблем из многих углова - уметничких, културолошких, социолошких, кустоских, креативних, излагачких итд.

У четвртој емисији објавићемо текст Мигела А. Лопеза Квир лешеви: Група Chaclacayo и слике смрти.