Гијом де Машо: Лек за судбину

Поезија и музика су у Машоовом делу тесно повезане јер је компоновао музуику на сопствене стихове, а сматран је једним од најинтересантнијих песника овог раздобља. Машо је био у служби чешког краља Јана Луксембуршког у чијој пратњи је путовао широм Европе. Сачувано је око 140 његових дела: 23 мотета, 42 баладе, 22 ронда, 32 вирлеа, 19 леа, неколико канона и миса Нотр Дам. Мотети су компоновани као трогласни и четворогласни, баладе су двогласне и трогласне, док у вирлеима и леу - наслеђеним из трубадурске традиције - преовлађује једноглас.

Вечерашња емисија посвећена је остварењу под називом Лек за судбину које представља пример наративно-музичког циклуса званог ди. Ово значајно дело написано је око 1341. године и састоји се од 4300 стихова, а 7 од 8 наративних секција овог дела, имају потписану музичку нотацију. Машо је у овом остварењу постигао прави баланс између поетских и музичких форми секуларног стваралаштва француског касног средњег века. У њему је извео својеврсну филозофску расправу формулисану као љубавну причу, која, након увода, обухвата музичке форме - ле, баладу, баладелу, шансон, рондо и једну опсежну тужбалицу.

Машоов наративи циклуса има следећи садржај: Млади песник и музичар је написао ле за даму коју воли. Она га пита ко је написао то дело, али он није у стању да јој каже истину. Бежи и сусреће Наду у чаробној башти. Она говори песнику да не криви Судбину - Фортуну за своју злу срећу већ да скупи снаге и да верује да је позитиван исход не само могућ, већ и под његовом контролом. Она га учи баладу, коју он пева својој дами, која после тога бива убеђена у његову љубави и постојаност.  

Ауторка емисије Ана Ћирица