Јозеф Мисливечек: Олимпијске игре

Јозеф Мисливечек је рођен у Прагу 1737. године у добростојећој трговачкој породици. Његова композиторска амбиција га је одвела у Италију где је развио успешну каријеру. Мисливечека су италијански савременици изузетно ценили, а 1771. године је постао члан угледне Филхармонијске академије у Болоњи. Продуктивност, способност, осећај за стил, мелодијска инвенција и техничка прецизност, учиниле су да Мисливечек буде један од најтраженијих оперских стваралаца у седмој деценији XVIII века. Написао је 28 опера у жанру опере серија, које су извођене поред Италије и у Минхену, Бамбергу, Санкт Петербургу, Паризу, Бечу, Лисабону и широм Чешке. Мисливечек је био велики пријатељ породице Моцарт, а из хроника Чарлса Барнија сазнајемо да је Вофлганг Амадеус на почетку своје каријере, имао у чешком композитору великог подржаваоца и композиторског узора.

Либрето за оперу Олимпијске игре написао је Пјетро Метастазио. То је био један од најомиљенијих оперских предложака у XVIII веку, који своју инспирацију црпи из догађаја описаних у Шестој књизи Херодотове Историје. Либрето је написан 1733. године за оперу Антонија Калдаре изведену на бечком двору. Само годину дана касније на овај изузетно популарни текст своје дело пише Вивалди, а за њим следе Перголези, Лео, Галупи, Сакини, Мисливечек и Чимароза.

Мисливечек је започео компоновање на овај текст 1778. године. То је био период композиторовог највећег успеха, а ово дело је било осмо које је написао за напуљско позориште Сан Карло. На располагању је имао изузетне солисте, међу њима и славног кастрата Луиђија Маркезија са којим је често сарађивао. Мисливечек се придрижавао свих захтева италијанске опере серија пишући виртуозне арије пуне колоратуре, односно лирске контемплативне нумере у којима се огледа његов мелодијски таленат и непретенциозна експресивност. У верзији коју вечерас слушате, Вацлав Лукс се одлучио да на почетку и на крају опере дода две нумере које не припадају оригиналној партитури: једну из Мисливечекове Пасије Исуса Христа и другу из Глукове прашке опере Ецио.

Уредница Ксенија Стевановић