Мајстори барока – Георг Фридрих Телеман

Изузетно цењен и у Немачкој слављен као највећи музичар свога доба, Телеман је био необично свестран и плодан уметник. Оставио  је дела у области оргуљске, камерне, духовне и сценске музике. Лично су га познавали и веома поштовали и Хендл и Бах, а да би се упознао са Телемановим стилом, Јохан Себастијан Бах је чак својеручно преписивао кантате свог савременика.

Телеманова музика била је једна од покретачких снага касног барока, али се у њој може сусрести и заметак класичног стила. Овај аутор је био један од најистакнутијих стваралаца и експонент такозваног немачког мешовитог стила - својеврсног амалгама немачких, француских, италијанских, па чак и пољских утицаја. Временом, његов стил се мењао, те је све више почео да укључује елементе галантног стила које композитор, ипак, никада није усвојио у потпуности. Телеманов индивидуални стил одликује, поред осталог, контрапунктска и хармонска сложеност. Као композитор утицао је на Вилхелма Фридемана Баха, Карла Филипа Емануела Баха и Јохана Фридриха Агриколе; потом на уметнике који су деловали под његовим руководством у Лајпцигу (Кристофа Граупнера, Јохана Давида Хајнихена и Јохана Георга Писендела) и свакако на своје ученике од којих ниједан, ипак, није постао познати композитор.

Остварење Судњи дан из 1762. године, написано за солисте, хор, оркестар и континуо, представља последњи Телеманов ораторијум у којем се највише огледају утицаји Георга Фридриха Хендла.

Ауторка емисије: Ана Ћирица