Стваралаштво Антоана Доверња

Доверњ је рођен 3. октобра 1713. године у Мулену, у провинцији Бурбон у централној Француској, а своју каријеру музичара започео је као виолинста, у родном граду и у Клемон-Ферану. Дошавши у Париз крајем тридесетих година 18. века, Доверњ је постао виолиниста у краљевом оркестру (chambre du roi) и ученик композиције Жан-Филипа Рамоа. Доверњова рана инструментална дела писана су у француском стилу, са одређеним елементима италијанског стила који су у то време већ били прихваћени у Паризу. Као опус 3 и опус 4 Доверњ је париској публици понудио такозване консерт де симфони (Concerts de simphonies), односно симфонијске концерте, уистину свите за две виолине, виолу и басо континуо. Свите започињу увертиром у француском стилу, а завршавају се чаконом, док се у међуставовима истиче италијанизирана мелодика, као и виртуозни третман деонице виолине, што указује на извођечке способности самог композитора.

Доверњов савременик, виолиниста и композитор Жан-Жозеф Касанеа де Мондонвил, једна је од водећих личности француске музике у XVIII веку. Мондонвил и Доверњ су, штавише, исте године, 1739, добили ангажовање као виолинисти на двору Луја XV, где су брзо стекли репутацију не само вештих извођача, већ и умешних композитора. Мондонвил је рођен у Нарбону, 25. децембра 1711. године, а са 20 година преселио се у Париз где је већ 1733. почео да објавјуље своје инструменталне композиције, наишавши на позитивну реакцију љубитеља музике. Након виолинских и трио соната, Мондонвил је 1734. године објавио свој опус 3, збирку комада за чембало које је организовао по угледу на форму барокне сонате. Ове композиције Мондонвил је касније прерадио за камерни оркестар и објавио као „сонате у четири деонице", а у овом облику су извођене и на чувеним Духовним концертима у Паризу. Већина соната из ове збирке прати троставачни модел италијанске увертире, при чему је лагани став означен као арија, док завршни носи карактер жиге.

Аутор Срђан Атанасовски