Језик, књижевност, маргинализација – Милица Живковић

У циклусу ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, МАРГИНАЛИЗАЦИЈА средом емитујемо излагања са истоименог научног скупа који је недавно одржан на Филозофском факултету у Нишу. У првој вечерашњој емисији можете слушати излагање Милице Живковић „Људско и постљудско у роману Не дај ми никада да одем Казуа Ишигура".

Према мишљењу Милице Живковић, смисао романа Не дај ми никада да одем Казуа Ишигура је у постављању питања о томе шта значи бити човек. Оно што нам у почетку личи на билдунгсроман, причу о пријатељству, сећањима и одрастању привилегованих ученика интерната Хејлшам, претвара се у дистопију оног тренутка када читалац схвати да су главни јунаци романа клонови, створени да би једног дана постали донори органа за „праве" људе.Овај рад испитује начине на које метафора „постљудског идентитета" дестабилизује традиционалне концепте личног идентитета и друштвене заједнице. Ставови теоретичара постхуманизма, а посебно концепти „онтолошке хигијене" (Елаине Грахам) и „голог живота" (Гиоргио Агамбен), представљају теоријски оквир у којем се испитују механизми којима се „производи" субхумани живот, дефицијентан живот који је искључен из симболичног и правног поретка, а који преставља цондитио сине qуа нон за одржавање (пост)људског живота. Нарушавајући границе између живог и неживог, створеног и рођеног, пририодног и вештачког, метафора постхуманог идентитета користи се као средство којим се преиспитују и редефинишу односи центра и маргине, друшта и аутентичне индивидуалности, емпатије, естетике и етике, и указује на низ структура моћи и односа доминације који стварају хомо тецникуса модерног доба.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.

Језик, књижевност, маргинализација – Милица Живковић

Програмска шема

Коментари