Кшиштоф Варга: Триње

Кшиштоф Варга један је од најистакнутијих савремених пољских писаца (рођен 1968), а нашој публици познат је по роману Текила (Вега медија, Нови Сад 2005, превод Зоран Ђерић).

Триње су роман који из више перспектива пресеца, али и без милости сецира живот изнуреног педесетогодишњака који се, најблаже речено, није превише добро снашао у животу. Писан у првом лицу једнине, овај се роман креће по унутрашњим пределима наратора, али изузетном списатељском вештином, дугом реченицом и јетким хумором, постиже динамику која читаоца води кроз један разурешени свет као кроз најузбудљивију авантуру. Наратор се, како то већ бива у овој врсти интроспективне литературе, суочава са сопственим страховима, сопственим промашајима, сопственим жељама и болним чежњама, али се текст не претвара у приватну медитацију која може, али и не мора, да задобије општи карактер, већ у успутним, али жестоким опсервацијама, наратор сече по тоталитарној пољској прошлости или католичкој садашњости. У одломку који доносимо можда су и најупечатљивије оне епизоде у којима се наратор суочава са својим родитељима, са болним епизодама из њиховог заједничког живота. Ту се преплићу приватни и политички мотиви - католичанство као репресивни модел у репресивном комунистичком моделу, на пример - да би нам оцртали једно туробно клупко немоћи, јада и беде, узајамног уништавања у којем учествују несрећни отац који не престаје да прича, мајка која не престаје да ћути и син који ни не зна каквим се ужасом испуњава његова душа. А онда ће отац да заћути, мајка ће да проговори, а син ће да схвати да је у замци без излаза. Тада падају тешке речи које не производе друго до бол.

За елеганцију израза (на српском), компактну реченицу и изузетно језичко богатство заслужан је изванредан, маштовит превод Милице Маркић.

Уредник циклуса Иван Миленковић