18. век - Клавирске композиције Јохана Готфрида Екарда

Клавирске композиције немачког пијанисте и композитора Јохана Готфрида Екарда.

Рођен 1735. године, Екард је у младости радио као бакрописац, а музиком се бавио аматерски, све док га градитељ оргуља, Јохан Андреас Штајн није повео са собом у Париз, где је остао до краја живота. Екард се у француској престоници најпре издржавао израђујући сликарске минијатуре, али је временом стекао завидну репутацију као пијаниста, те је ускоро почео и да подучава. Леополд Моцарт је Екарда упознао током посете Паризу 1763. године и веома позитивно се изразио о његовом умећу. Многи савременици су хвалили не само његово свирачко умеће, већ и његове композиције. Грим је, тако, рекао да је Екард „најбољи од свих париских композитора, који поседује генијалност, најлепше мелодије и начин свирања испуњен осећањима и невероватном лакоћом". Чарлс Барни је ухватио расположење Екардових савременика када је записао следеће: „Има пуно одличних немачких музичара који су расути широм Европе, а који су мало познати у Енглеској, или чак у њиховој родној земљи; међу њима је и Екард, који већ педесет година ради у Паризу. Овај музичар је мало објављивао, али оно што јесте доказује да је он прави геније и мајстор свог инструмента".

Екард је умро 1809. године у Паризу, а историји музике је остао запамћен као иноватор и пионир у промовисању клавира. Данас се сматра је управо овај композитор први употребио ознаке као што су crescendo, legato, mezzopiano, dolce како би указао на динамичке нијансе звучне боје клавира. Сам Екард је записао: „Потрудио сам се да напишем композиције које су подједнако погодне за извођење на чембалу, калвикорду и клавиру. То је разлог што са сматрао да је неопходно да тако често бележим пијана и фортеа, што не би било потребно да сам имао на уму само чембало".

Као самоук пијаниста, Екард је почетна знања стекао проучавајући Вежбе за стицање умећа свирања клавира Карла Филипа Емануела Баха. Овај метод учења инструмента пресудно је утицао на развој Екардовог стила, који је касније проширио сазнањима стеченим Паризу, када је дошао у додир са италијанском пијанистичком школом кроз дела Скарлатија, Албертија и Галупија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом