Вокалне симфоније

Малер: Васкрсење

Симфонија број 2 у це молу - Васкрсење Густава Малера у извођењу сопрана Рут Цизак, мецосопрана Шарлота Хелекант, Хора и симфонијског оркестра из Сан Франциска под управом Херберта Бломштеда.

Ово дело, које носи поднаслов Васкрсење, настало је у периоду између 1888. и 1894. године. Тачније, први став произашао је из симфонијске поеме Погребни обред коју је композитор завршио 1888. године. Ову своју композицију Малер је описао следећим речима: То је као да стојите поред ковчега особе коју волите...

У наредних пет година, боравећи у свом летњиковцу у Аустрији, Малер је компоновао други, трећи и четврти став, након чега је рад на овој партитури на кратко оставио по страни. Инспирацију за завршни став своје симфоније пронашао је већ наредне године. Наиме, Малер 1894. године присуствује сахрани диригента и композитора Ханса фон Билова, где је чуо Оду Васкрсење Фридриха Готлиба Клопштока. То је било као да ме је удари гром! Све је одједном постало кристално јасно! - изјавио је тада аустријски композитор. На почетне стихове Клопштоковог дела, Малер компонује обиман хорски став којим закључује своју Другу Симфонију.

Према усменом програму који је композитор тада саопштио својим пријатељима, Први став представља погреб и трага за одговорима на питања попут оног: Постоји ли живот после смрти? Након Другог става - који у сећање призива срећна времена из живота умрлих - следи неуобичајено лагани скерцо који дочарава потпуни губитак вере као и убеђење да је живот бесмислен. Он обрађује Мелерову ироничну песму Антоније од Падове проповеда рибама, преузету из трећег става Брукнерове Четврте Симфоније.

У Четвртом ставу названом Прасветлост, мецосопран доноси песму из Малеровог циклуса Дечаков чаробни рог - којом симболизује поновно рођење вере, а завршава се речима: Драги бог ће ми подарити мало светлости, да обасја мој пут до вечног, благословеног живота...

Финални став - У темпу скерца, започиње Клопштоковим стиховима Васкрснућеш, да васкрснућеш, ти праху мој, након кратког починка...

Након питања - која увек остају без одговора - из Првог става, и повратка многобројних сумњи у Трећем ставу, Малер своју Другу Симфонију - Васкрсење закључује признајући и славећи Божију љубав и вечни живот.

Премијерно извођење ове симфоније било је у децембру 1895. године у Берлину, када је Берлинским филхармоничарима дириговао сам аутор.

Уредница емисије: Светлана Матовић