Стравински: Посвећење пролећа

Након Жар-птице и Петрушке, Посвећење пролећа је трећи у низу балета које је Стравински компоновао за париску сезону чувене трупе Руски балет, а по наруџбини њеног оснивача и импресарија Сергеја Дјагиљева. Авангардна музика Стравинског у синергији са егзотичном кореографијом Вацлава Нижинског, те сценографија и костими инспирисани словенским фолклором Николаја Рериха поделили су публику и критику те премијерне вечери, изазивајући истовремено сензацију и бучно негодовање. Концепт балета сугерисан је у самом поднаслову - Слике паганске Русије, а Стравински је Посвећење пролећа описао као музичко-кореографско дело обједињено идејом мистерије и налета креативне снаге пролећа. Према сценарију који се одвија у два дела, са називима Култ земље и Жртва, након више ритуала којима се слави долазак пролећа, млада девојка одабрана да буде жртва исцрпљује себе у плесу до смрти. Посвећење пролећа сматра се најреволуционарнијим делом из ране стваралачке фазе Стравинског, а карактерише га експанзија политоналности, сложен метро-ритмички карактер, те употреба музичко-фолклорних напева, у овом случају руских и литванских. Дело је постигло успех и путем концертних извођења, постајући једна од најчешће сниманих композиција класичног репертоара. Посвећење пролећа спада међу најутицајнија остварења 20.века и било је инспирација многим ауторима, попут Едгара Вареза, Арона Копланда и Оливијеа Месијана.

Емитујемо тонски запис из 1960. године, на којем је забележена музика из балета Посвећење пролећа Игора Стравинског у тумачењу Симфонијског орекстра Колумбија, којим је дириговао аутор.

Ауторка емисије Марија Шорак