Мајстори барока – Јохан Мелхиор Молтер

Овај немачки барокни композитор и виолиниста рођен је 1696. године. Отац му је био учитељ и хоровођа. Похађајући гимназију у Ајзенаху, имао је прилику да се упозна са чувеним дворским ансамблом који је основао Георг Филип Телеман. Претпоставља се да је управо неки од музичара из поменутог ансамбла наговорио Молтера да почне да свира виолину - инструмент на којем се касније истицао. У јесен 1717. године преселио се у Карлсруе, где је радио као виолиниста и основао породицу. Између 1719. и 1721.године студирао је композицију у Италији, да би наредних 11 година провео као дворски капелмајстор у Карлсруеу. Године 1734. постао је капелмајстор на двору војводе Вилхелма Хајнриха од Закс-Ајзенаха, а 1742. вратио се у Карслруе, започевши педагошки рад у тамошњој гимназији. Умро је у том граду 1765. године.

Уколико изузмемо већи део вокалне музике, готово целокупан опус Јохана Молтера сачуван је захваљујући његовој сопственој бризи, али и посвећености његових потомака. Сачувана дела овог аутора обухватају ораторијуме, неколико кантата, преко 140 симфонија, увертира и других оркестарских композиција, као и камерна дела и бројне концерте, укључујући и прве концерте за кларинет икада написане. Дела овог немачког барокног композитора настајала су у три јасно одређене фазе, а у складу са његовим животним прекретницама. Ове креативне фазе стваралаштва одражавају и различите стилске утицаје којима је Јохан Молтер био изложен током каријере. Тако су, до 1733. године, најважнији утицаји у његовом композиционом стилу били француски, а од 1721. па надаље - венецијански. Остварења која су настала током композиторовог боравка у Ајзенаху имају све одлике стила немачког касног барока, којим је доминирао Телеман. Након 1742. године, Молтер је поново под италијанским утицајима, а посебно је био заинтересован за нови, галантни стил који је био присутан и у делима Перголезија, Леа и Самартинија.

Ауторка Ана Ћирица