Марсел Швоб: Мими

Мими - двадесет и једна песма у прози - чине важну етапу у књижевном развоју Марсела Швоба. „Сачињава их реконструкција прошлог времена, поновно довођење у живот грчке душе и верни одраз старог грчког живота, наизглед тако несвесног будућности. Реалистичне слике, тако ретко досегнуте у уметничким оживљавањима прошлости, пулсирају уз нас, а живо портретисани ликови нису само серија медаљона и непокретних фигура него витална бића; чак и неживи предмети имају своје жеље", пише Дејан Ацовић, који је превео ово Швобово дело из 1915. године.

Жива и присна слика живота у антици која се наводи у Мимијамбима грчког песника Херонде са Коса, послужила је Швобу као књижевни узор. Сам мим, као литерарна форма, прешао је пут од народске, претежно импровизоване, сценске игре мањег обима, до писане књижевности посредством песника Софрона; Софронов драмски мим добио је високо артистички литерарни ранг. Ови мими, у ствари, нису извођени него су читани и рецитовани, што вреди и за Херондине реалистичне цртице. Херонда не даје слику него импресију; један мим, једна цртица, пружа много више знања о животу од пре два миленијума него читави томови специјалистичких студија. Као доктор класичних наука Швоб јесте веран изворима, али у посебној атмосфери и светлу модулира свој тон ка модерном читаоцу. По речима Теодора де Визеве ни једно од његових дела не открива боље Швобову двоструку природу: песника и ученог човека, ерудите.

Марсел Швоб се, иначе, сматра писцем високе књижевне културе и живе имагинације. Рођен је 23. августа 1867. у Шавилу; потиче из јеврејске породице рабина. Широј читалачкој публици открива га Хорхе Луис Борхес који је као директни узор за своју Општу историју бешчашћа навео Швобове Имагинарне биографије.

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић