Ђузепе Верди: Набуко

Набуко, један од најпопуларнијх Вердијевих оперских спектакала, премијерно је изведен 1. марта 1842. године управо у миланској Скали, тако да је ова кућа у години у којој се обележава велика Вердијева годишњица била у „обавези" да на репертоар уврсти и овај велики оперски хит Ђузепа Вердија. Либрето је написао Темистокле Солера на основу балета Антонија Кортезија, односно драме Набукодоносор Огиста Анисеа-Буржоаа и Франсиса Корнија.

У тренутку када је започео рад на Набуку Верди је био жељан успеха, јер је његова претходна опера Ун ђорно ди рењо - Једнодневна владавина, била потпуни фијаско. Свој неуспешни излет у комични жанр Верди је толико тешко доживео да је размишљао да напусти компоновање, а као што је познато, тек ће се у својој последњој опери - Фалстафу, поново окренути комедији.

Набуко му је донео успех за којим је трагао. Опера је обновљена и у јесен 1842. године, и изведена је рекордних 57. пута. Популарност овог дела не јењава до данашњих дана, захваљујући убедљивим хорским епизодама и драматичном третману носећих ликова опере - Закарија, Набука и Абигаиле.

Сам Верди је рекао да са Набуком започиње његова композиторска каријера, и да са овим делом први пут чујемо «правог Вердија». То су, пре свега: нова и динамична употреба хора, изузетна ритмичка виталност и акутни осећај за драмску пулсацију. У Набуку нема значајне тенорске улоге, али зато роле Набука и Закарије јесу велики изазови за сваког баритона или баса. Улога Абигаиле је једна од најтежих у Вердијанском репертоару и пре свега је везана за драмског сопрана изузетно покретљивог гласа. Ипак, прави протагониста опере је хор - који доминира најдраматичнијим сценама ове опере и коме је поверена једна од најпознатијих мелодија XIX века и целокупног Вердијевог ставарлаштва - Va pensiero или Хор Јевреја, који се налази у трећем чину.

Уредница Ксенија Стевановић