Модест Мусоргски: Хованшчина (1. и 2. чин)

Главне улоге тумаче: Глеб Николски као кнез Иван Ховански, Владимир Галузин као кнез Андреј Ховански, Всеволд Гривњов као кнез Василиј Гољицин, Сергеј Мурзајев као Шакловитиј, Орлин Анасатов као Досифеј, Лариса Дјадкова као Марфа, Марина Лапина као Сузама, Вадим Заплечњи као писар, Наталија Тимченко као Ема. Дечијим и мешовитом хором, као и оркестром Париске националне опере диригује Михаил Јуровски.

Мусоргски је замислио дело 1872. године и убрзо је почео да ради на компоновању. Међутим, дело је остало незавршено и неоркестрирано. После композиторове смрти 1881. године, Римски-Корсаков је први припремио целокупну оркестрацију дела, које је у тој редакцији премијерно изведено 1886. године. За париску представу из 1913. године коју је режирао Дјагиљев, оркестрацију су урадили Стравински и Равел, али је Фјодор Шаљапин био незадовољан изменама. Ипак, музика коју је Стравински написао за финале опере се и данас каткад користи.

Године 1952. Дмитри Шостакович је понудио своју верзију дела за потребе Киров театра, која је касније коришћена и у филмској верзији опере. Опера Бастиља се определила управо за Шостаковичеву верзију, јер је овај стваралац остао највернији оригиналном вокалном изводу Мусоргског, ослањајући се на једину оригиналну оркестрирану сцену из трећег чина. Такође, Шостакович је допунио делове партитуре који су недостајали, укључујући и спектакуларно финале опере.

Радња опере Хованшчина дешава се крајем XVII века у Москви. После смрти младог цара Фјодора III, Русија се налази у још једној династичкој кризи. Потпомогнути кнезом Иваном Хованским, командантом стрелаца, Фјодоров болешљиви брат Иван и његов полубрат Петар (касније Петар Велики) су постављени за савладаре, док је њихова старија сестра Софија имала улогу регента. Софија је савезника нашла у моћном политичару, кнезу Василију Гољицину.

Прва сцена почиње у зору на тргу Светог Василија у Москви, где се патрола стрелаца хвали својим догодовштинама од претходне ноћи. Долази јавни писар, коме прилази бојар Шакловитиј и диктира му анонимно писмо, у коме упозорава цара Петра да се спрема побуна коју предводе Иван Хованск и његов син Андреј. Окупљени људи јадикују над тешким стањем у Русији, а потом поздрављају кнеза Хованског који долази са својим војницима, критикујући непатриотско понашање и обећава борбу против народних непријатеља.

Када се окупљени народ удаљи, на сцени се појављује Андреј Ховански који се на силу удвара Немци Еми. Од непријатног сусрета девојку спашава појава Марфе, Андрејеве бивше веренице и припаднице Старовераца, радикалне расколничке црквене фракције која није прихватила црквене реформе. Иван Ховански се враћа и  наређује својим стрелцима да Ему одведу у његову палату. Отац и син се свађају све док Досифеј, предводник Старовераца, не интервенише, а Ему преда у Марфину заштиту.

Други чин почиње у радној соби Василија Гољицина који чита љубавно писмо Царице Софије, питајући се да ли још увек може да јој верује. Он позива Марфу да му прориче будућност. Она види издају, падање у немилост, сиромаштво и прогонство. Ужаснут, Гољицин је тера, а потом наређује да је убију. Док Гољицин размишља о судбини Русије, појављује се Иван Ховански оптужујући Гољицина да је ослабио моћ племства. Двојица кнежева се свађају, те само појава Досифеја спречава физички обрачун. Духовник их моли да заједно с њим обнове традицију и стари начин живота. На сцени се појављује и Марфа - њу је спасила царска града. Затим долази Шакловитиј који објављује да је Цар Петар примио вести о покушају збацивања, те се због тога заклео да ће стати на пут ономе што он назива Хованшчином или Сплетком Хованског.

После говорне емисије слушаћете трећи чин.