Хроника Трећег програма

У вечерашњој емисији можете слушати осврте на остварења са недавно одржаног десетог Београдског фестивала игре - Вера Обрадовић говори о наступу трупе „Балет Џез Монтреал", док Драгана Мартиновић пише о гостовању „Пекиншког плесног театра". Хронику завршавамо освртом Долорес Станојевић на монографију Ниже него људски: Срђан Ђиле Марковић и андерграунд фигурације аутора Николе Дедића.

Десети Београдски фестивал игре отворен је 4. априла у Сава центу наступом канадске компаније Балет Џез Монтреал, која ове године такође прославља свој јубилеј - 40 година постојања. Како нас обавештава Вера Обрадовић, ова компанија има међународну репутацију трупе од које се добро осећате, а као њена главна особеност истиче се разноврсност плесних праваца и кореографских поставки. Пред београдском публиком  Балет Џез Монтреала представио је четири кореографије троје аутора - Зумирање и Гориво Кајетана Сотоа, Зип, зап, зум Алабеле Лопез Очоа и Ноћна Кутија Вена Веија Ванга.

*   *   *

Играчи Пекиншког плесног театра, који је први пут гостовао на Београдском фестивалу игре, извели су је на сцени Опере Мадленијанум целовечерњу плесну представу Измаглица, у кореографији младе кинеске ауторке Ванг Јуан Јуан. Комад, визуелно подељен на три дела - Светлост, Град и Плажа, дизајниран је тако да се уклопи у апокалиптични наратив, тј. у атмосфери стрепње и узнемирености играчи трагају за сопственом и међусобном равнотежом. Међутим, иако су идеје Ванг Јуан Јуан занимљиве и премда извођење обилује атрактивним балетским сегментима, представи ипак недостаје богатија структура која би ујединила ове елементе и развила их у још бољем правцу, коментарише Драгана Мартиновић.

*   *   *

Монографију Николе Дедића Ниже него људске: Срђан Ђиле Марковић и андерграунд фигурација недавно је објавио Фонд Вујичић колекција из Београда. Реч је о својеврсном пресеку уметниковог рада од прве изложбе у Студентском културном центру 1987. године до данас. Овом књигом Дедић се уписао у ред оних историчара и теоретичара уметности који нам пружају драгоцен материјал о урбаној уметности у турбулентним временима осамдесетих и деведесетих године двадесетог века, пише Долорес Станојевић. Иначе, аутор је за монографију Ниже него људске: Срђан Ђиле Марковић и андерграунд фигурација добио награду Лазар Трифуновић, признање за критичко писање о савременој визуелној уметности које додељује Културни центар Београда.

Уредница Тања Мијовић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом