Паул Хиндемит: Последњи пут када цветао је јоргован у дворишту

Ово остварење за мецосопран, баритон, хор и оркестар, са поднасловом „Реквијем за оне које волимо”, настало је 1945. године као поруџбина диригента Роберта Шоа, након смрти америчког председника Френклина Рузвелта.

Хиндемит је Реквијем компоновао на стихове чувене песме Последњи пут када цветао је јоргован у дворишту коју је Волт Витмен написао после смрти Абрахама Линколна - 1865. године.

То није био први пут да Хиндемит у својој музици користи стихове ове Витменове елегије:

27 година раније, компоновао је соло песму Настави да певаш, тамо у мочвари за мецосопран - која ће касније прерасти у пети став Реквијема. Роберт Шо је Хиндемиту предложио да песму преради у посвету Френклину Рузвелту, међутим Хиндемит је осећао огромно поштовање и дивљење према двојици државника, као и према самом песнику, те је одлучио да двоминутну соло-песму претвори у једночасовни Реквијем.

Сам Роберт Шо је, у једном разговору, Хиндемитово дело описао као тестамент усамљеног, сломљеног срца; реквијем за све Американце погинуле у Другом светском рату; док је на личном плану ово дело метафора за бројне композиторове пријатеље који су тих ратних година нестали или погинули.

Дело Последњи пут када цветао је јоргован у дворишту премијерно је изведено 20. априла 1946. године под управом Роберта Шоа. Не тако добар пријем код публике, разочарао је Хиндемита који је са жаљењем приметио да ни после овог дела он није био истински прихваћен као Американац, већ је и даље сматран странцем.

Уредница емисије: Светлана Матовић

Паул Хиндемит: Последњи пут када цветао је јоргован у дворишту

Програмска шема

Коментари