Хроника Трећег програма

У оквиру јубиларног, десетог Београдског фестивала игре 8. априла на сцени Југословенског драмског позоришта гостовао је француски плесач и кореограф албанског порекла, Анжелин Прељокаж са својом трупом Балет Прељокаж. Инспирацију за своју целовечерњу плесну представу Оно што зовем заборав аутор је нашао у истоименој књизи о истинитом трагичном догађају у Лиону 2009. године, када је 25-годишњи младић ушао у супермаркет, испио лименку пива, коју није платио, због чега су га четворица чувара претукла на смрт. Како коментарише Драгана Мартиновић, кореографски рукопис Анжелина Прељокажа одликује се великим физичким и интерпретативним захтевима: било да су то експресивне, апстрактне или наративне поставке, оне су увек конципиране до ригорозности и на такав начин да су радња и акција дубоко уткане у тело плесача, те тако доприносе изразитој симболици.

*   *   *

Роман Катарине Брајовић Штампар и Вероника крајем прошле године објавили су издавачи Штампар Макарије и Октоих из Београда. Радња романа смештена је Млетачку републику у доба ренесансе, а приповедни поступак је утемељен на ироничном изокретању форме карактеристичне за бајке и народну књижевност. Наиме, сиромашни штампарски ученик одлази из Црне Горе у Венецију, где његов национални и религијски занос уступа место оном љубавном. Упадљиву особеност романа, према речима Ивана Радосављевића, чини то што ауторка одлично познаје изабрани повесни период, те јој полази за руком да у позадини главног тока приче наслика упечатљиву, детаљима богату и прилично широку слику епохе.

*   *   *

Издавачка кућа Драслар: Досије из Београда објавила је 2012. године двотомну књигу Данила Басте Над преписком Мартина Хајдегера. Један вид епистоларне филозофије. Књига, за коју је Баста у фебруару ове године добио Награду Никола Милошевић, представља својеврсни поглед у живо конституисање дела кроз саобраћање Мартина Хајдегера са учитељима, пријатељима, конкурентима на тлу његовог, пре свега, изворног филозофирања које се одвија упоредо са институционалним етаблирањем, животом у неконвенционалном браку и сасвим конвенционалним љубавним везама, пише Срђан Дамњановић. Осим расветљавања преписке коју је Хајдегер водио са Хајнрихом Рикертом, Карлом Јасперсом, Ханом Арент, Елфридом Хајдегер, Елизабетом Блохман, Максом Милером, Рудолфом Бултманом, Бернардом Велтеом, Куртом Баухом, Ернстом Јингером, Имом фон Бодмерсхоф, Ерхартом Кестнером и Лудвигом фон Фикером, овом књигом се пружа и један дубински увид у херменеутички потенцијал епистоларне филозофије.

Уредница Тања Мијовић.