Жак Офенбах: Хофманове приче

У главним улогама наступају Мајкл Спајерс као песник Хофман, Мишел Лозије као Муза, односно Никлаус, Лоран Наури као Линдорф и Копелијус, Катлин Ким као Олимпија, Манел Естеве као Спаланцани и Сузана Кордон као Стела. Хором и оркестром великог театра Лисеу диригује Стефан Денев.

Офенбах је сматрао да су Хофманове приче његова последња шанса да буде прихваћен као композитор озбиљне опере, а не само као стваралац забавних опера комик по којима је био познат. Због тога је последњих неколико година свог живота, готово сву своју енергију уложио у писање овог дела. Када је композитор преминуо, опера је била у процесу проба, а од целе партитуре остало је једино да се ураде одређене допуне у чину који је посвећен Ђулијети, а које је начинио Ернест Гиро. Премијера опере је уприличена 10. фебруара 1881. године у сали Фавар Опере Комик у Паризу. Потоње поставке, као што је она из децембра исте године када је бечки Рингтеатар захватио девастирајући пожар, дале су делу сујеверну репутацију опере која доноси лошу срећу. Тек је спектакуларна поставка у Берлину 1905. године донела Хофмановим причама интернационалну популарности. Током прве половине XX века, опера је доживела бројне ревизије Ђулијетиног чина, а усталила се и пракса да водеће женске улоге тумаче различите певачице - чиме се нарушава драмско јединство овог дела, али се добија ретка прилика да се може ангажовати више одличних певачица у једној опери. После Другог светског рата начињено је више покушаја да се обнови Офенбахова оригинална концепција, а вечерас слушате интегралну верзију опере коју су 1988. године објединили Мајкл Кеј и Жан-Кристоф Кек.

Пролог опере Хофманове приче се дешава у крчми близу оперске куће у Нирнмбергу.  Хофманова муза се жали на распусни живот песника, а потом се претвара у студента Никлауса. Тада у крчму стиже Хофман са групом веселих студената који од њега траже да им исприча причу о патуљку Клајнзаху, али његове мисли се окрећу сањарењу о лепој жени. Када угледа саветника Линдорфа, он у њему препознаје свог вечитог супарника и предвиђа да ће се и његова љубав са лепом Стелом лоше завршити. Због тога одлучује да присутнима исприча своје претходне романтичне догодовштине.

Други чин носи поднаслов Олимпија. Ексцентрични проналазач Спаланцани се нада да ће му лутка коју ће изградити повратити богатство које је изгубио. Но, плаши се да његов бивши партнер Копелијус не дође и узме му све што буде зарадио. Хофман је Спаланцанијев ученик, који мисли да је Олимпија у ствари ћерка старог проналазача. Он се заљубљује, а његов колега Никлаус узалуд покушава да му укаже на његову грешку. Када се појави Копелијус, он са собом доноси магичне наочаре које све ствари чине лепшима, а потом тражи и део профита. Спаланцани представља свима своју механичку „ћерку" која пева чувену колоратурну Олимпијину арију, у којој паузе означавају време које је потребно да се лутка навије како би наставила. Хофман, гледајући кроз наочаре, мисли да је она људско биће и потпуно је опчињен. Он са лутком плеше весели плес. Но, убрзо се чује звук разбијања машинерије. То је Копелијус уништио лутку како би се осветио Спаланцанију. Окупљени гости се подсмевају Хофмановој лудости.

Уредница Ксенија Стевановић