Пјер Адо: Форме живота и форме дискурса у античкој филозофији

Уводно предавање Пјера Адоа (1922–2010), према речима Арнолда Дејвидсона, пружа „преглед главних тема и идеја многих његових рукописа и увид у историјски оквир његовог дела. Ово предавање такође баца светло на методолошке проблеме с којима се суочава свако ко проучава историју мисли, нарочито оних проблема који се тичу развоја, реинтерпретације, па чак и погрешног разумевања значења и значаја филозофске терминологије." Дејвидсон напомиње како у свом тексту може само да представи „контекст Адоовог уводног предавања сажетим прегледом његовог главног дела Духовне вежбе и античка филозофија", и да у кратким цртама изложи  „дубок значај који су Адоови рукописи имали за последња дела Мишела Фукоа".

Дејвидсон притом наглашава да Адоова усредсређеност на појам духовних вежби у античкој филозофији заправо има за циљ да, пре свега, истакне чињеницу да је у античким школама мишљења филозофија представљала начин живота: „Филозофија је оличавала 'облик живота, чин самог живљења, начин на који се живи'. Учење античке филозофије је тако у ствари 'позивало сваког човека на то да се преобрази. Филозофија је преобраћање, преображај бића и начина живљења, потрага за мудрошћу'. Према томе, филозофија схваћена као форма живота, захтевала је вежбе које нису биле ни једноставне вежбе мишљења, али ни моралне вежбе, већ радије, у пуном смислу те речи, духовне вежбе. Будући да им је сврха била трансформација човекове визије света и преображај његове личности, ове вежбе су имале егзистенцијалну, а не само моралну вредност. Нису имале за циљ само да обезбеде понашање у складу са кодексом доброг владања, већ су обухватале све аспекте човековог бића - интелект, имагинацију, сензибилитет, и вољу. Стога су духовне вежбе биле вежбе које су човека училе томе како да живи филозофским животом."

О својим настојањима у уводном предавању, сам Пјер Адо на једном месту каже: „Управо смо вам дали кратак нацрт главних путева историје филозофских школа антике. Као античка philosophia, међутим, наша историја хеленске и римске мисли није у толикој мери усредсређена на проучавање научне разноликости и особености ових различитих школа колико на опис саме суштине феномена philosophia и откривање оних карактеристика заједничких 'филозофу' или 'филозофирању' у антици. Овде ћемо покушати да осветлимо необичност овог феномена, не бисмо ли на тај начин боље докучили ту његову необичну трајност током читаве историје западне мисли."

Уредник: Ђура Војновић