Трибине – Мислити кризу

У организацији Трећег програма и Културног центра Београда одржан је крајем марта округли сто на тему МИСЛИТИ КРИЗУ. Учествовали су новосадски филозофи Алпар Лошонц и Иван Раденковић, нишки филозоф Бојан Благојевић, те Јован Чекић, Сања Тодоровић и Иван Миленковић из Београда.

Криза је један од најчешћих речи у светском јавном простору у последњих шест година, али, томе упркос, као да не постоји одговарајућа теоријска реакција, упркос свеопштој пометњи коју сама криза прави. Економистички одговор је, оичигледно, недовољан. Међу економистима не постоји ни минимум сагласности о узроцима и току кризе, као и њеним последицама. Утолико се указала потреба да филозофија проговори о кризи из свог угла.

Алпар Лошонц анализира појам кризе као модерни појам - дакле стари век кризу као самопроизвођење кризе није познавао - те поставља тезу према којој је данас, на делу, криза саме кризе.

Јован Чекић, томе насупрот, тврди да уопште није реч о кризи, барем не о кризи какву је познаје модерно доба, и нуди занимњиву теорију по којој данашњи тренутак ваља мислити као неухватљиви низ модулација.

Бојан Благојевић анализира Кјеркегорово схватање кризе иако се тај појам помиње само једном у његовом делу и то у наслову једне позоришне критике: «Криза једне глумице». У изузетно духовитом излагању Благојевић показује да је, упркос томе што експлицитно не тематизује тај појам, Кјеркегор управо мислилац кризе као кризе егзистенцијалног односа.

Сања Тодоровић повлачи снажну паралелу између Фукоовог и Хегеловог појма кризе, док Иван Раденковић кризу мисли из перспективе филозофије економије.

Циклус уређује Иван Миленковић.

Трибине – Мислити кризу

Програмска шема

Коментари