Електронски студио

Композиција Гристи живу земљу француске композиторке Никол Лашартр, настала 1973. године, спада међу прве радове реализоване у нашем електронском студију који је основан непуне две године пре гостовања уметнице. Као коаутор дела је наведен Пол Пињон, али будући да је Лашартр пре посете нашем студију већ имала великог искуства у раду са електро-акустичким инструментима, његова се помоћ вероватно односила само на упознавање са специфичностима технологије производње звука на тада новом уређају Синтију 100. Лашартр је у време настанка овог дела била позната као редовна сарадница Журнала за нова музичка истраживања, док су на њену поетику највише утицали професори са којима је студирала као што су Даријус Мијо и Анре Жоливе. 

У Кончертину за сопран саксофон и траку мађарског пионира електро-акустичке музике Золтана Понграча из 1982. године поново долази до изражаја значај који су свестране активности Пола Пињона имале за развој југословенске електроакустичке музике. Међутим, пошто је пракса нашег студија била да се назив коаутора додељује само сарадницима у технолошком процесу реализације дела, Пињон је у овој композицији наведен као солиста, иако извођачки захтеви у Кончертину далеко превазилазе оквире традиционалне интерпретације. С друге стране, Понграч је у Мађарској култури заузимао сличну позицију као Пињон у Југославији, те је њихова сарадња резултирала делом у којем су ове снажне стваралачке личности на известан начин поделиле домене својих кретивних интервенција. Понграчев кончертино је значајан и због чињенице да је остварен десет година након оснивања студија, у периоду када је аналогна технологија доживела своју кулминацију и већ се повлачила пред дигиталним уређајима.  

О свом новом делу названом Одблесци и одзвуци хоризонта насталом 2012. године, актуелни руководилац електронског студија Трећег програма Владимир Јовановић, каже: „Звучни основ ове композиције представљају бројне кратке импровизације настале било дигиталном синтезом звука, било коришћењем семплова природних музичких инструмената: флауте, обое, бас кларинета, контрабаса и комплета бубњева. Свирано је и снимано без свести о могућој будућој целини. Те импровизације су постале предлошци из којих су, сада са извесном свешћу о целини, одабрани сегменти у трајању од неколико секунди до пола минута. Они су затим накнадно, потпуно расвешћено, трансформисани на разне начине и организовани у смислену музичку целину. Овакав приступ компоновању представља трагање за извором музике, овог пута у несвесној почетној идеји и мотивима аутора. Намеће се мисао да је компоновање у једној од својих димензија у суштини стваралачко бирање, транспозиција и преобликовање можда већ постојећих питагорејско-кеплеровских сазвучја и структура."