четвртак, 11.04.2013, 20:02 -> 13:33
Извор: Трећи програм
Мајер и опера његовог доба
У другој емисији циклуса који приређујемо поводом 250 година од рођења композитора Симона Мајера, слушаћете одломке из опера Мајера и Винченца Пучите.
Један од највећих успеха у каријери Симона Мајера била је 'херојска мелодрама' Бела и црвена ружа, премијерно изведена 1813. године у Ђенови. Либрето опере приредио је Феличе Романи према истоименом француском либрету Ренеа Шарла Жилбера де Пиксерекура, који је четири године раније употребио Пјер Гаво. Радња опере дешава се на крају енглеских Ратова ружа и прати љубавни троугао између Енрика, грофа од Дербија, Клотилде и Ванолда, грофа од Сејмура. Упркос љубави Енрика и Клотилде, њен отац одлучује да уговори брак са Ванолдом, који је на победничкој страни беле руже. Енрико је заточен и осуђен на смрт, али ће му Ванолдо, у име пријатељства које превазилази љубавничко и ратничко супарништво, вештим прерушавањем помоћи да избегне казну док не буде помилован краљевским декретом. Клотилдин отац промениће своју одлуку и љубавна прича, тако, добија срећан крај. Мајерова опера је читавих двадесет година била изузетно популарна широм Италије, али и у Минхену, Лисабону, Паризу, Мадриду и Лондону. Мајер је у овом делу демонстрирао вештину у грађењу дугих, комплексних нумера уз инвентивну употребу наступа хора, поготову када је реч о дуетима и ансамблима.
Иако га памтимо превасходно као мајстора опере серије, у току своје каријере Мајер је написао и низ успелих комичних опера, попут melodramme giocoso Лажни супарници из 1803. године, или 'херојско-комичне драме' Елена из 1814. године. У овим остварењима Мајер се, у односу на своје савременике, посебно истакао инвентивном оркестрацијом. Једночина комична опера Вертер и Карлота Винченца Пучите погрешно се атрибуира Мајеру, услед једног сачуваног преписа опере на коме је уписано његово име, иако се штампани либрето јасно приписује Пучити. Опера Вертер и Карлота, писана према Гетеовом предлошку, премијерно је изведена 1802. године у Венецији, а Пучита је у овом периоду углавном писао једночине фарсе за венецијанске и миланске сцене. Овај композитор ће зенит своје каријере достићи нешто касније, као музички директор Краљевог позоришта у Лондону и омиљени композитор чувене сопранисткиње Анђелике Каталани.
Аутор Срђан Атанасовски
Коментари