петак, 12.04.2013, 20:35 -> 17:52
Извор: Трећи програм
Тема недеље – Археологија будућности
Фредерик Џејмисон: Тело туђина
У седмичном циклусу „Археологија будућности", од 8. до 12. априла, из истоимене књиге (2005) Фредерика Џејмисона можете слушати поглавље „Тело туђина", у преводу Небојше Марића.
Фредерик Џејмисон (1934) у овом тексту, између осталог, посебан простор додељује Олафу Стејплдону (1886–1950) и његовом роману Звездотворац (Star Maker, 1937). При томе, наглашава да се представљање туђинских облика живота у SF књижевности, што је његова тема у овом поглављу, без тога не може проучавати јер Стејплдон „из много разлога заузима позицију Фуријеа SF-а, баш као што се узима да је он Данте утопије".
Једна од значајнијих сличности с Фуријеом јесте „буквална naïvité његове маште и крутост његовог стила, који делује као да није у стању да направи разлику између утопијског мишљења и 'утопијског знања', између несвесног израза сирових људских мисли о овоме или ономе и кристализације увида или узлета имагинације.
Огорчење (и повремена непријатност) јесте цена коју читалац плаћа за контакт са овим чудним умом, по својим ограничењима наизглед енглеско-провинцијалним, а ипак особеним и неупоредивим у мери у којој се то може рећи за било који његов сан о могућим световима (или о овом нашем у далекој будућности)."
Звездотворац је толико самосвојан да делује „као да не припада ниједном жанру, па чак ни SF-у или утопијској књижевности, из чега произлази да је реч о делу које се опире класификацији, одбојном, чак незанимљивом за поједине читаоце, док је за друге фасцинантно попут природних образаца који немају везе с нашом визуелном или уметничком традицијом. Без сумње, немогућност подударања између, на једној страни, наших жанрова и наше уметности и, на другој, овог конкретног текста наговештава извесну линију која је по приступу блиска начину на који је Елиот поставио питање о уметности у самој утопији.
Међутим, уколико сматрамо да је Стејплдоново дело у целости врста неметафоричке међуигре неколицине опозиција које су суштинске за утопију, као што ћемо видети за тренутак; такође, ако имамо у виду космолошки замах те бескрајно маштовите епске приче, као и њене квазирелигиозне усиљености (иако радикално атеистичке), онда нас то упућује на закључак да постоји свега неколико сличних књига које се могу сматрати значајним за нашу планету и традицију. Заиста, можемо устврдити како ће у оствареним утопијама, које постају незамисливо стварне без обзира на то колико биле удаљене у будућности или свемиру, већ бити дат одговор на питање о уметности, и испоставиће се да Звездотворац представља Божанствену комедију тог оствареног новог света, враћајући нам се као свети спис или света књига, мистериозно катапултирана из будућности у нашу палу садашњост, као да је заиста реч о загонетном свитку који треба да обезбеди континуитет кроз међе времена и историјске трансформације."
Уредник циклуса: Ђура Војновић
Коментари