Теодор Адорно: Бетовенов позни стил

Кратак оглед Теодора Адорна под насловом Бетовенов позни стил написан је 1934. године и, уз рад О Миси Солемнис, дуго времена је представљао главни извор за тумачење његовог виђења стваралаштва Лудвига ван Бетовена. Ипак, са објављивањем обимног материјала из Адорнове заоставштине у књизи Бетовен. Филозофија музике (објављене у издању Suhrkampа-а из Франкфурта 1993. године), коју је приредио Ролф Тидман  и у којој је сакупљено све што је Адорно икада писао о овом композитору планирајући да објави и једну интегралну студију о њему, литература о тој теми значајно је обогаћена.

Припреме за ову ненаписану студију Адорно је почео управо тридесетих година прошлог столећа, те овај оглед спада у рану фазу његовог рада. Могло би се рећи да је за Адорна, уз незаобилазног Шенберга, Бетовен централна фигура нововековне музике. Осим што је то један сажет и језгровит прилог за разумевање Бетовенових позних композиција и алтернатива етаблираној персоналистичко-експресивистичкој интерпретацији, овај текст уједно представља и допринос у разумевању уметничко-филозофске категорије позног дела. Интересантно је поменути да, на пример, Томас Ман у свом познатом роману Доктор Фаустус потпуно преузима мотиве Адорнове интерпретације Бетовеновог позног стваралаштва, стављајући их у уста Венделу Кречмару, једном од својих главних ликова.

Текст, преузет из 17. тома Gesammelte Schriften под насловом Moments musicaux објављеног 1982. године у издању Suhrkamp Verlag из Франкфурта, превео је с немачког Марко Новаковић.

Уредница Тања Мијовић