Електронски студио

Линда Монтано је своју композицију под називом Портрет Сапфе  посветила старим људима. Ауторку су инспирисали несталност људског тела и видови његове трансформације. Настојећи да ову идеју повеже са античком песникињом са Лезбоса, ауторка је музички сегмент своје композиције реализовала као фантазију контемплативног карактера. Симулација лире и мистичне атмосфере подржана је људским гласом који у готово једнаким временским размацима и уједначеном динамиком набраја од чега је сачињено људско тело. Електроакустички сегмент дела је сједињен са звуком клавира, те се већим делом музичког тока он може посматрати као јединствен звук.

Остварење Ив Белгариан названо Ловац на вукове такође је реализовано синтезом звукова традиционалних и електроакустичких инструмената. Трансформације шума у овом случају сачињавају својеврсно окружење у којем се јављају тонови виолине и удараљки заједно са конкретним и синтетичким звуковима. Форма дела је конципирана тако да из потпуне тишине динамика звучних догађаја и јачине звука постепено расте до тачке кулминације на којој виолина иступа у први план, након чега се дело  завршава.

У делу Скота Вајата под називом Временска ознака, аутор се бави континуитетом тембра и питањима спацијализације звука. Он настоји да звук са траке и тонове традиционалних инструмената сједини, али да при томе порекло ових звукова остане транспарентно. Аутор истиче да је позиционирање извора звука у простору у којем се дело изводи такође компонента музичког израза, која у овом случају омогућава праћење настанка укупне његове звучности као и простирања различитих слојева тембра, чија је сложена структура кључни аспект ове композиције.

Остварење под назовом Везе Џефрија Хеса написано је за компјутерски генерисану траку. Аутор је прикупио различите семплове звукова обое, који обухватају не само тонове овог инструмента већ и разне шумове које он производи. Они су дигитализовани, те тако подложни променама појединачних параметара. Приликом екстремног успоравања појединих одломака постале су чујне и неке компоненте звука које се у реалном времену не могу опазити, те их је аутор издвојио и настојао да синтетизује са осталим звуковима, што је резулутирало веома неуобичајеним звучним садржајем. Процесуирање ових звукова помоћу рачунара јесте завршна фаза у изради овог дела, чиме је на траци забележен резултат у форми теме са варијацијама. Тему представљају семплови у свом транформисаном виду, док свака варијација демонстрира могућности дигиталне обраде, често испитујући границе овог поступка.

Аутор: Милан Милојковић