Пјер Анри: „Фрагменти за Артоа"

Иако је у својим ранијим делима био инспирисан важним поетским списима, у композицији посвећеној Антонену Артоу, Анри је искорачио у подручје савремене поезије, којом се до тада није значајније бавио.

Употребљени су фрагменти три текста Антонена Артоа: путописа из Мексика, историјског романа Хелиогабал и одломци из надреалистичке песме Звезда И. Текстови на први поглед нису повезани, али ће се њихова заједничка тачка показати у току композиције.

Специфичност Артоових текстова је навела Анрија да се фокусира на сам звук речи. Разуђени надреалистички литерарни предложак, Анри је настојао да „филтрира" у нову звучну нарацију која се значајно ослања на семантичку компоненту речи. Дакле, он приступа Артоовим стиховима као врсти партитуре,  реализујући њихову перформативну димензију у оквирима музичког медија. Композитор је задржао говорени текст као важну компоненту структуре и употребио га истовремено као текст у вокалној композицији и као музичку грађу. Када је присутно рецитовање, семантика говорене речи је у првом плану, а звукови који окружују говорну реч значајно одређују значењско поље стихова, будући да „сами" истовремено бивају инкорпорирани у музичку структуру, која такође има свој значењски свет. То музичко значење је фрагментирано, колажно, аналогно оном у Артоовим текстовима, а успостављено је студијским композиционим техникама које су у Анријевом стваралаштву већ биле заступљене. Тако се ово дело може одредити као радиофонско, али начин на који Анри структурише звук даје повода да га третирамо и као музичко, будући да је ниво апстракције конкретних звукова врло висок, а њихова даља обрада и структурисање имплицирају технике електроакустичке музике.

Емисију уређује Милан Милојковић