Хроника Трећег програма

Осамнаести Сарајево Филм Фестивал свечано је затворен 14. јула, а за вечерашњу Хронику Трећег прграма Дејан Петровић пише о три коауторска филма: Недодирљиви (Ерик Толедано и Оливер Накаче), Побуњеници фудбала (Жил Перез и Жил Роф) и Портрет сумрака (Ангелина Никонова и Олга Диховичнаја).

Француско остварење ауторског тандема Толедано-Накаче Недодирљиви, које важи за други најгледанији домаћи филм у Француској свих времена, освојило је срца и сарајевске публике. Ова трагикомична романтична драма приказује несвакидашње зближавање и пријатељство између два по свему опозитна карктера - милионера са вишком слободног времена који своје дане проводи у инвалидским колицима, и енергичног и неприлагођеног младића са криминалном прошлошћу. Класично образовани, умерени и деликатни Филип пронаћи ће свој «алтер-его» у необузданом младићу, постепено позитивно утичући на њега, али и примајући повратне импулсе, нарочито у погледу одлучности и бескомпромисног делања.

Документарни филм Побуњеници фудбала француских аутора Переза и Рофа прати ангажоване и успеле потезе Дидијеа Дрогбе, Рашида Меклуфа, Предрага Пашића, Карлоса Кезеља и Ерика Кантонe, и то ван фудбалског терена. Нарaтор Ерик Кантонa, познат и као бескомпромисни бунтовник, води гледаоце од Обале Слоноваче, преко Алжира и Чилеа, до бивше СФРЈ, приповедајући о болним и трагичним тренуцима ових народа који су, макар донекле, захваљујући фудбалу и његовим проминентним представницима превладани.

Ангелнина Никонова као редитељка, Олга Диховичнаја као главна глумица, а обе као косценаристкиње потписују остварење Портрет сумрака - туробну причу о руској свакодневици оптерећeној социјалним проблемима. Радња филма концентрисана је око социјалне раднице која и сама запада у сличне проблеме као и корисници њених услуга.

***

Посетиоци галерије Института Сервантес у Београду од 21. јуна до 5. августа могу да виде ретроспективну изложбу шпанског уметника Луиса Рамона под називом Марин - фотографије 1908-1940. Аутор поставке Оскар Мартин одабрао је око шездесет црно-белих фотографија, које осим што су од великог културног и историјског значаја јер обавештавају о тадашњим новитетима и важним догађајима у Шпанији, показују и висок уметнички квалитет који је фотограф остварио прликом селекције ликова и ситуација, заузимања угла снимања, избором осветљења и контраста и тако даље. Како нас обавештава Долорес Станојевић, опус Луиса Рамона, који садржи око 18 000 негатива, остао је сачуван захваљујући уметниковој супрузи, Едуарди Лусији Пла која их успешно скривала током шпанског грађанског рата, што је од посебног значаја пошто би, у противном, због своје политичке садржине фотографије биле уништене, а личности на њима конпромитоване.

Напомињемо да је у мају ове године награда Фото Еспaња за најбољу домаћу фотографију припала Рамоновом циклусу фотографија Макинас (Maquinas) који је објавила фондација Телефоника (Telefonica) из Мадрида.

*     *     *

Прошле године издавачка кућа Лагуна из Београда објавила је нови роман Игора Маројевића Мајчина рука. Реч је о роману о одрастању чији је главни јунак, како пише Никола Живановић, празан лист папира који се исписује у току романа кроз релативно уобичајене ствари које се дешавају дечацима у сазревању, помешане са специфичним друштвено-историјским елементима. Одрастање се одвија у неколико равни - образовање, еманципација од породице, губљење невиности, стицање сопственог места у душтву. Школовање је нарочито битан елемент јер ће почетак учења немачког језика означити иницајалну капислу за постављање питања о Немцима. Наиме, јунак спроводи истрагу о судбини Немаца у Војводини, а оно што открива утицаће и на његов као и на животе свих ликова у роману.

Уредница емисије Тања Мијовић.