Летњи фестивали 2012 - Монпеље

На овогодишњем, 27. по реду фестивалу у Монпељеу, програм је осмишљен под слоганом Музика и моћ. Сваког јула у овом граду, али и региону Русион-Лангдок се одржавају музичке манифестације под покровитељством и у избору Француског радија. Креативност, откривања новог и приказивање ремекдела, тематске су окоснице фестивала у Монпељеу, који ће и овај пут представити публици велике звезде класичне музике, џеза и других музичких праваца. Поред опера - међу којима је и Живот за цара у својој оригиналној верзији, биће места и за Маснеову Терезу које није извођена на сценама већ деценијама. Виолиниста Рено Каписон је уметник у фокусу овог фестивала, око кога се плете бројни програмски садржај: концерти, реситали, камерна музика, оркестарски наступи као и мастер клас. Поред њега наступиће и Катија Бунтијашвили, Валериј Соколов и Давид Фре. Богати садржај фестивала, поред славног џез дела, обогатиће, између осталих и концерти савремене музике, вечери посвећене медитеранској вокалној традицији, као и иновативни музички серијал који ће пратити изложбу Каравађо и Каравађов утицај на Европу у Музеју Фабр у Монпељеу.

Прва Глинкина опера је премијерно постављена у Великом царском каменом театру - Баљшој-Камењи у Санкт Петерсбургу 9. децембра 1836. године под називом Иван Сусањин. Промена назива у Живот за цара десила се на наговор самог цара Николаја I, како би се нагласила њена монархистичка порука. Живот за цара је прва руска национална опера, која по својим димензијама, амбицијама и формалној кохеренцији припада оперским остварењима XIX века. Њен значај за историју руске музике се не може ни заобићи, ни потценити. По руским критичарима, ова опера је означила границу између прошлости и будућности руске музике. Сам Глинка у својим мемоарима се присетио да је идеју за писање ове опере добио у салону песника Василија Жуковског, који му је предложио причу о херојском подухвату Ивана Сусањина. Глинка је записао: Био је то предвидљиви избор у доба руске културне историје када је „национално" у контексту високе уметности неминовно претпостављало и „патриотско", а када је „фолклорно" беспоговорно указивало на „народ и село".

Уредница емисије Ксенија Стевановић