Џек Вајт: Хершел и загонетка инфрацрвеног зрачења

Британски астроном сер Вилијам Хершел није био на првом месту научник. Он је одрастао у породици немачких имиграната који су радили у војној музици, па је и сам прво био музичар и композитор. Када је напунио 34 године, 1773, преселио се у Бат где је добио место професора музике и где је одржавао концерте. Међутим, тада се десило нешто што му је изменило читав живот - купио је телескоп и књигу о астрономији. Већ следеће године сам је конструисао огледала и направио квалитетнији телескоп уз који је проводио ноћи посматрајући небеска тела. Хершелово умеће врло брзо се прочуло и он је постао познати стручњак за производњу квалитетних телескопа. Његова слава је достигла врхунац кад је открио планету Уран 1781, а након тога је именован за краљевског астронома.

„Хершелов упад из астрономије у инфрацрвено био је производ његовог напора да открије најбољу боју за свој филтер који би му омогућио несметано посматрање Сунца. Он је открио први чврсти доказ да су светлост и инфрацрвено зрачење исти квантитет за које данас знамо да је то електромагнетно зрачење. Преко низа једноставних експеримената, Хершел је наишао на први комад велике загонетке у физици за коју је требало више од једног века да се разреши. Најбоље информације о Хершеловом раду налазе се у његовим белешкама. Он је бележио податке и већина његових коментара настали су директно из тих лабораторијских белешки, а њихова свежина и аутентичност зраче и дан данас...", пише Џек Вајт.

Текст је преузет из јунског броја часописа Американ Сајентист за 2012. годину.

Уредница: Оливера Нушић