Музика у престоници Фридриха Великог

Слушаћемо композиције Кристофа Шафрата и Карла Филипа Емануела Баха.

Поред самог Фридриха Великог, као значајни покровитељ уметности у Берлину половином 18. века истицала се његова најмлађа сестра, принцеза Ана Амалија. Као игуманија секуларизованог манастира Кведлинбург, принцеза је и даље у Берлину организовала запажене музичке вечери којима су присуствовали уметници и интелектуалци како из овог града, тако и из читаве Европе. Ана Амалија је слободно, страствено и оштро изражавала своје ставове о музици, везујући свој укус за композиторе попут Хасеа, браћу Граун и Карла Филипа Емануела Баха. Она је била посебно критична према новијим музичким стиловима који су се развијали у другој половини 18. века.

Принцеза Ана Амалија није само била мецена већ се активно бавила музиком, као извођачица и композиторка. Ана Амалија је учила да свира на инструментима са диркама, као и на лаути, флаути и виолини, а од 1755. се страствено посветила оргуљама. Два концерта за оргуље као и већина оргуљских соната Карла Филипа Емануела Баха  писани су управо за принцезу Ану Амалију. "Берлински" Бах био је један од омиљених композитора пруске принцезе, а своју афирмацију у великој мери дугује управо круговима музичких зналаца који су се окупљали у њеном салону.

Један од музичара у служби принцезе Ане Амалије био је Кристоф Шафрат, чембалиста и композитор рођен у близини Кемница 1709. године. Шафрат је већ 1734. године ступио у службу Фридриха-престолонаследника, да би 1741, када је Фридрих постао краљ, био именован за музичара његове сестре. Шафрат је превасходно био инструментални композитор, а посебну пажњу је посвећивао чембалу, за које је писао солистичке, али и камерне композиције. Пишући под Хасеовим утицајем, Шафрат се представља као припадник немачке линије галантног стила, са израженијом склоношћу ка контрапунктским фактурама.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски