Велики интерпретатори – пијаниста Франческо Пијемонтеси

Франческо Пијемонтеси интерпретира дела Фредерика Шопена, Клода Дебисија и Роберта Шумана.

Овај швајцарски пијаниста рођен је 1983. године. Студије клавира започео је у Лугану код Норе Доало, а наставио на Универзитету у Хановеру код Ариа Вардија. Међутим, посебан утицај на његов развој остварили су пијанисти код којих се усавршавао - Алфред Брендл, Мареј Пераја, Мицуко Учида и Алексис Вајсенберг - па је свој пијанистички стил Пијемонтеси изградио на асимилацији искустава различитих извођачких школа. Интернационалну каријеру започео је након победе коју је остварио на престижном такмичењу Краљице Елизабете у Бриселу 2009. године, а Би-Би-Си га је прогласио за једног од великих уметника нове генерације. Затим су уследили бројни позиви за гостовања на великим музичким сценама света, као и на познатим фестивалима као што су Промс, Фестивал у Луцерну, Пројекат Марте Аргерич и други. Његови наступи у сали Берлинске филхармоније, Карнеги холу, Музикферајну и токијском Сантори холу пропраћени су изузетно позитивним реакцијама и публике и критике.

Поред солистичке каријере и наступа са оркестрима међу које се могу поменути Лондонска филхармонија, Симфонијски оркестар Би-Би-Си-ја, Немачки симфонијски оркестар из Берлина и многи други, те диригентима попут Зубина Мехте, Михаила Плетњова, Жан-Клода Касадезуса.

Пијемонтеси посебан афинитет гаји према камерној музици. Међу значајније наступе које је до сада реализовао у улози камерног музичара, истичу се они са Јуријем Башметом, Емануелом Паијем и Квартетом Ебен.

Током протеклих година, Пијемонтеси је био ексклузивни уметник дискографске куће ЕМИ за коју је објавио неколико албума са делима романтичарских композитора и аутора двадесетог века, а ове године је потписао уговор са издавачем Наив класик за који је са Симфонијским оркестром Би-Би-Си-ја и Јиржијем Белохлавеком недавно снимио клавирске концерте Шумана и Дворжака.

Аутор емисије Стефан Цветковић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом