среда, 18.07.2012, 21:10 -> 11:47
Извор: Трећи програм
Фестивал студената композиције „КoМА" 2012
У емисији МУЗИКА ВИВА настављамо циклус у коме представљамо композиције изведене на овом фестивалу, одржаном 10 и 11. марта 2012. године. Овога пута можете чути остварења "Тролови" Мише Цвијовић и "Ка небу" Марка Марића.
Композиција Тролови за кларинет, трубу, виолину, виолончело и клавир Мише Цвијовић, почиње излагањем мелодијског материјала модалног призвука. У хоризонталном простирању, може се уочити у појединим деоницама и заступљеност пентатонике. Међутим, преовлађујући дијатонски карактер мелодијских линија дисторзиран је вертикалним пресецима који не ретко резултирају веома оштрим сазвучјима. Иако клавир остаје основа у фактури на којој почива контрапунктски сплет осталих учесника, његова улога није строго пратећа, већ својим перкусивним тембром на известан начин делује као контраст певљивости полифоног ткања. Медитативни карактер преовлађује већим делом композиције, а подржавају га екстензивни спојеви самосталних деоница сачињених од кантилена, повремено прекинутих упадљивим мотивима. Ритмичка компонента добија значајнију улогу како се композиција ближи крају, да би сам завршетак протекао у њеној потпуној доминацији, која се огледа у спајању контрапунктске фактуре у акордске блокове. Након кратког 'скандирања', композиција као да се прекида, без осврта на претходни контемплативни ток.
Марко Марић своју композицију Ка небу за харфу, клавир, удараљке и гудачки квинтет започиње фоном гудача, који је повремено нарушен тихим тоновима клавира. Међутим, већ након неколико тренутака, снажни удар акорада прекида почетну медитацију, која се потом наставља, али са дозом напетости коју уносе тремола гудача. У овој атмосфери протиче значајан део композиције. Контемплативни одсеци се често налазе на граници чујности, где треперави звуци гудача замагљују границу између тишине и музике. Као контраст, повремено се проламају снажни мотиви чије је излагање најчешће поверено виолини. Аутор често формира сегмент са извесном моторичношћу, али који не прераста у остинато, већ понире у пијанисиму, пуштајући да га превлада мирно таласање. Извесни динамички помак од ове доминирајуће умирености, јавља се у последњем сегменту дела, где се, међутим, музички ток после кратког залета увек изнова смирује и враћа до почетног мира. Акценти удараљки и клавира или слапови пасажа гудача не узурпирају летаргију у којој обазриво и уздржано протиче музички наратив.
Емисију уређује Милан Милојковић
Коментари