Вокална лирика

Рене Папе је активан на светској оперској сцени још од краја осамдесетих година прошлог века, када је постао члан Берлинске државне опера. Од средине деведестих, овај певач редовно наступа у Метрополитен опери у Њујорку, у којој је остварио 18 различитих улога у преко 160 представа. О Папеовом умећу критика је рекла да његови дубоки тонови вибрирају са испуњавајућим, подземним брујањем, док његови високи, баршунасти тонови поседују баритонски квалитет... и његов префињени легато и глатко, готово неприметно фразирање представљају одлику најбоље белкантистичке традиције.

Циклус песама Песникова љубав опус 48 Роберта Шумана, који ће Папе извести, компонован је на стихове Хајнриха Хајнеа. Текстуални предложак Шумановог циклуса чини 16 песама из Хајнеове збирке Лирски интермецо. Песме написане 1822. и 1823. године поседују све карактеристике Хајнеовог стила - изразиту мелодичност и осећајност, психолошку дубину, али и носталгичност коју евоцира без сентиментализма. Стога не чуди што су песме овог песника биле посебно инспиративне Роберту Шуману. Композитор је међутим, слободно приступио предлошку, понекад понављајући речи или мењајући њихов редослед како би остварио жељене каденце, те се често наводи да је циклус пре «изникао» из Хајнеових песама, него што је на њима заснован. Само музичко тумачење стихова често се одваја од поетске слике, чак јој и противречи, пружајући једно ново виђење антологијског предлошка, виђено очима сензибилне Шуманове личности. Овај циклус се зато често наводи као парадигматичан пример лида, и уз Шубертове циклусе Лепа млинарица и Зимско путовање, представља окосницу овог музичког жанра. 

Ауторка емисије Ивана Неимаревић