Електронски студио – Бруно Мадерна

Емисијом која је на програму 15. јула, настављамо циклус посвећен историји електроакустичке музике. Овога пута, осветлићемо рад Студија за музичку фонологију Италијанске радиотелевизије у Милану. О његовом значају довољно говори чињеница да га је основао Луиђи Ноно, а да је у нека од својих најзначајнијих остварења у њему реализовао и Бруно Мадерна, са чијим ћемо се радом у овом студију вечерас упознати.

Поред импресивне диригентске каријере, Мадерна је био и веома активан композитор. Иако потпуно неоправдано, његов значај за освајање нових изражајних домета музике 20. века и даље није довољно истакнут. Наиме, Мадерна је на позив Нона, убрзо по отварању студија 1955. године, дошао у Милано где је са инжењером Марином Цукеријем остварио известан број пројеката којима се сврстао међу пионире европске електроакустичке музике. Њихов приступ медију био је карактеристичан за тај период и усмерен пре свега ка испитивању односа између композиторске замисли и звучног резултата. О томе сведочи и сам Мадерна када каже да је „електронска музика потпуно пореметила однос према музичком материјалу", имајући у виду могућности манипулације просторном димензијом звука које су му у миланском студију постале доступне. У том смислу постаје јасна кључна улога коју су инжењери попут Цукерија одиграли у овој етапи развоја електроакустичке музике, будући да су управљали технолошким процесом реализације дела. У пракси нашег студија овакав вид сарадње се сматрао коауторством.

Почев од композиције Ноктурно из 1956. године, Мадерна и Цукери су се кретали у подручју спацијализације звука и донекле, дизајна тембра. Рад са белим шумом у почетку је био заснован на традиционалним контрапунктским поступцима, који су из дводимензионалног преведени у картезијански простор, што је такође одлика раних подухвата у овом подручју. „Ми више не слушамо музику у линеарном времену", писао је Мадерна, „наша свест трасира различите пројекције времена, које више не могу бити представљење логиком једне димензије". Истом идејном простору припадају и његова потоња остварења као што су Синтаксис из 1957. године и Континуо те Музика у две диманзије, настала годину дана касније. Серената III из 1961. већ испољава елементе преласка на следећи етапу у развоју електроакустичког стваралаштва, будући да се аутор у овом делу обратио својеврсном алеаторичком методу, који ће касније постати веома значајан чинилац у делима живе електронике.

Аутор емисије Милан Милојковић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом