Отисак времена – есеји Радомирa Константиновићa

У овом циклусу емитујемо текстове из заоставштине Радомира Константиновића, које је овај књижевник и филозоф писао за Трећи програм Радио Београда. Петком представљамо Константиновићеве литерарно-филозофске рефлексије које је аутор, у раним годинама Трећег програма, сам читао у емисији „Радомир Константиновић прелистава часописе". Занимљиво је да ови текстови, које први пут репризирамо, нису нигде штампани.

Константиновић пише о напису америчког критичара литературе Нортропа Фраја, који је под називом Мит и логос објављен у часопису Књижевност. Фрај промишља централни проблем савремене литерарне есејистике - проблем опстанка смисла поезије у данашњем свету.

Константиновић сматра да је тај Фрајов напис "...у читавој серији написа сличне врсте. Једна огромна литература која расте као океанска плима, из дана у дан, о литератури, а посебно о смислу поезије, прети да ће, једнога дана, када дође доба њене осеке, и када се открије обала по којој иде Орфеј у сусрет дрвећу и зверима, да се укаже пејзаж без растиња, у убогости равној овоме обиљу спекулација: извесно је да спекулација о певању расте обрнуто самом расту песме, и то чак дотле да многи критичари литературе истичу да је ово доба критике, а не доба песме. Тако, ми бисмо били чисто оличење пророчанства Хегеловог, о сумраку поезије у доба високо развијене рационалне свести или рационалног сазнања, или бисмо били подршка, макар и нехтена, овом хипер-критичношћу нашом, која је продрла чак и у саму поезију, Платоновој намери да, као Арханђел Гаврило апсолутног сазнања, прогна  песника из Раја који је, међу првима, замишљао као Државу".

Константиновићев есеј Поезија и обоговљена рационалност емитован је на Трећем програму 13. марта 1970. године.

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић.