Грамофонија – 4 лица џеза

Овај албум сведочи о значају институционалне подршке за развој џез културе у једном друштву. Подршка ширег друштвеног миљеа у бившој Југославији значила је и одговорност према заједници, а институције су пружале подршку оним уметностима које су то друштво могле достојно репрезентовати, као стабилно и продуктивно. На примеру плоче 4 лица џеза ова позитивна пракса показује се у свом најбољем светлу, будући да је успела да створи услове да се домаћи џезери са изграђеним међународним каријерама врате у земљу, не због носталгије, већ да би остварили врхунац своје креативности у пријатељском, матичном окружењу. Тако су се на истом месту обрели Душко Гојковић из Минхена, Бора Роковић из Келна, Јован Миковић из Франкфурта са још неколико домаћих уметника, предвођени певачицом Надом Кнежевић. Идеја за овај пројекат потекла је из Загреба, из тамошњег Центра за културну дјелатност омладине, Радио-телевизије и Концертне дирекције, а помогли су им чланови Јазовског друштва из Љубљане. Одржано је неколико концерата, како у просторима високе културе као што је загребачки Лисински, тако и у омладинским клубовима, попут Лапидарија у Љубљани. Достигнути ниво на овим концертима резултирао је двоструким албумом, који је за наше тржиште џеза значио нарочито признање. На албуму доминирају нумере чланова Yu all stars 1977. састава као што су Душко Гојковић, Бошко Петровић, Бора Роковић, Дамир Дичић, уз неколико стандарда у којима је бриљирала Нада Кнежевић.

Снимци на овом винилу су свакако достојни свирачког квалитета који су представиле домаће звезде. Посебно је занимљив својеврсни „рад" сниматеља са простором и у постпродукцији. Позиције инструмената се мењају како снимци пролазе у зависности од карактера композиције и структуре солиста, а у појединим деоницама се јављају продори звука који на трен потпуно поништавају претходно слушалачко искуство. Међутим, тај шок је заправо само додатни стимуланс и вешти трик мајстора, будући да је ни на једном од записа не поставља питање баланса и оквирних позиција извора звука. Веза са тадашњим светским стремљењима најуочљивија је управо у композицији домаћег музичара, гитаристе Дамира Дичића, који је инвентивним солом са додатим „корусом" тембру гитаре, показао због чега је тадашња џез сцена у Југославији привлачила наше интернационалне звезде.

Аутор емисије Милан Милојковић