Жан-Франсоа Кервеган: Ка неметафизичкој мисли о деловању

Преиспитујући савремено уверење према којем је „колико год одређене Хегелове анализе биле плодне, оквир у који се оне уписују завршен", те тврдњу да је овај оквир по свом карактеру „'метафизички', док се ми налазимо - знали то или не - на, како каже Хабермас, 'постметафизичкој' територији", Жан-Франсоа Кервеган указује на два ступња деконструкције самог појма метафизика - најпре на Хегелово одбацивање волфовске метафизике, а потом и на 'постметафизичку' деконструкцију Хегеловог система.

Наиме, према Хегеловом познатом поистовећивању самог појма метафизике са волфовском метафизиком његовог времена, она је, будући „ограничена мисао ограниченог", неспособна да превазиђе супротности (истинито/неистинито, коначно/бесконачно, субјекат/објекат, биће/не-биће), истовремено претпостављајући њихову коначност. Настала на темељу ове критике, Хегелова Наука логике односи се на деконструкцију ових супротности метафизике, у виду њиховог 'превазилажења' или 'помирења'. Из 'постметафизичке' перспективе, међутим, Хегелов подухват недвосмислено је одређен као метафизички, с једне стране услед свог систематског/тоталитарног карактера, а са друге стране услед фондационизма (тежње за утемељењем разумских сазнања). Постметафизичко одбацивање фондационизма даље је изражено је на два начина: одбацивањем онтологије и детрансцендентализацијом (одвајањем трансценденталног испитивања од питања субјективитета и „прелажењем у светско" онога а priori).

При даљем испитивању тврдње према којој је очигледно да је наш мисаони свет стран Хегеловом 'метафизичком' свету, Кервеган поставља неколико путоказа, начињући једно за другим следећа питања: 1. Да ли сасвим једноставно треба сматрати Хегелову логику метафизиком, и у ком смислу речи? 2. Да ли је сама постхегеловска филозофија, нарочито франкфуртски покрет, 'постметафизичка'? 3. Зар не можемо да оправдамо извесне резултате добијене из 'неметафизичких' премиса ове филозофије, ослањајући се на аргументе који произилазе из такозване Хегелове 'метафизике'? Подробније примењујући ова питања наХегелову теорију деловања, Кервеган наводи „одређене разлоге због којих, хтели ми то или не, остајемо хегеловци".

Циклус приредила: Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.