Маја Филиповић: Бодријарова критика савременог друштва

У седмичном циклусу ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА, који је на Трећем програму од 2. до 6. јула, можете слушати текст Маје Филиповић под насловом "Бодријарова критика савременог друштва".

Заокрет ка постмодернизму француског филозофа, социолога, теоретичара културе и медија, Жана Бодријара одликује се како променом стила, тако и заоштравањем становишта под утицајем Фридриха Ничеа као и мислилаца који су, попут Жоржа Батаја или Марсела Моса, друштвено-економске феномене посматрали на сасвим другачији начин од тада још увек доминирајућих марксистичких тумачења. У својој култној књизи Симболчка размена и смрт (објављеној 1976. године) Бодријар дели целокупну историју на предмодерна друштва, која почивају на принципу симболичке размене, и на модерна друштва подељена у три реда симулакрума:

– Подражавање - период од од Ренесансе до Индустријске револуције;

– Производња - модерна индустријска друштва;

– Симулација - постмодерна друштва, свет у којем данас живимо.

У овом тексту Маја Филиповић опсежно анализира трећи ред симулакрума, односно Бодријарова схватања савременог света који тоне у недетерминисаност и реалности која читава бива апсорбована хиперреалношћу кôда и симулације. У таквом свету свака информација и сваки објекат јесу продукт монтаже по унапред утврђеном сценарију, тј. производ модела. Стога, главна улога у таквом свету припада медијима и култури који, преносећи информације, заправо формирају одређене обрасце. А најпознатији од тих образаца је јавно мњење, које је цело продукт монтажа и манипулација остварених путем текста, јер преносећи информације, медији истовремено нуде и начине на које би на њих требало реаговати. Како пише Маја Филиповић, читава реалност бива пропуштена крoз технолошку матрицу и сада се тако преобраћена враћа и умножава кроз моделе и кодове који обликују читав наш свакодневни живот, културу, политику, економију, спорт... Осим тога, по Бодријаровим речима, са Виртуелним улазимо не само у доба уништења Реалног и Реферeнцијалног, већ и у доба истребљења Другога - другост болести истребљује се медицином, другост лица и тела естетском хирургијом, другост света виртуелном реалношћу, другост тајне транспарентношћу, другост смрти бесмртношћу клона, и тако даље. Али, да ли ћемо у покушајима да свет очистимо од зла изградити свет добра? Ауторкин одговор је, као и Бодријаров - негативан.

Уредница емисије Тања Мијовић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом