Драган Миљанић: Кина – САД – Тајван

Према аутору, односе у троуглу који чине Кина, Сједињене Америчке Државе и Тајван могуће је сагледати и на примеру два недавна „политичко-стратешка догађаја" који су „у веома тесној политичкој и безбедносној вези": избора за председника Тајвана и последње посете, маја 2012, Хилари Клинтон Пекингу. У дијалозима на врху Сједињених Држава и Кине Тајван редовно заузима посебно место.

Поводом ових догађаја, сматра Миљанић, намећу се два питања: „Прво је зашто избори за председника Тајвана нису били искључиво локалног значаја? Друго питање је зашто посета Хилари Клинтон Кини није била уобичајено рутинска, тј. обележена једноставним дијалозима једног министра иностраних послова са својим партнерима, већ је превазилазила стандардне оквире за сусрете ове врсте?

У одговорима на ова питања лежи и кључ за одговор на много значајнија питања која би се могла поставити Вашингтону, на пример: зашто је Америци толико стало до овог острва које се налази недалеко од обала Кине и зашто Бела кућа остаје посвећена решавању овог проблема када би је та посвећеност могла одвести у рат са земљом која не само што поседује нуклеарно наоружање, већ је и најважнија сила у успону у свету? Паралелно са овим дилемама иде и подједнако важно питање упућено Пекингу: зашто је Кини до овог острва стало тако снажно да је спремна да угрози многе друге своје политичке и економско-безбедносне интересе и с тешком муком стечени међународни кредибилитет?"

Настојећи да одговори на постављена питања, Миљанић указује и на „јасан и прагматичан став Пекинга" - који је добро познат Стејт департменту, мада га поједини страни посматрачи занемарују, посебно они са Запада - „да се проблем уједињења Кине и Тајвана може решити само мирним путем".

Уредник: Ђура Војновић