Имагинарни пејзажи - Томас Кенер

Новаја Земља је име арктичког архипелага на северу Русије, који је познат по својим екстремним климатским условима. Током двадесетог века на овим острвима совјетске власти су предузимале бројне експерименте - попут тестирања до сада највеће хидоргенске бомбе "Цар".

Инспирација арктичким просторима одлика је једног дела Кенеровог рецентног опуса. Са друге стране, како то сугерише Тјери Шароле у свом надахнутом програмском тексту, Кенер испитује границе својеврсне метафизичке географије коју описује путем свог високо конзистентног и деликатно мишљеног звучног рукописа. Шароле, тако записује, Новаја Земља је физичка, телесна музика која пулсира и тече попут откуцаја срца или плимског таласа, окружена готово бесконачним хоризонтом. Слушати Новају Земљу је попут откривања и истраживања непознатих територија, кретањем како кроз унутрашњи пејзаж, тако и кроз своје телесне могућности, закључује Шароле.

Додали бисмо да Кенер на овом албуму користи своје дубинске, светлуцаве дрон структуре, као и дискретне теренске снимке, који пре сакривају своје географско порекло, него што их дају на увид слушаоцима (иако ће наши слушаоци вероватно препознати неке снимке из Београда). У последњем делу албума, унутар Кенерових сасвим јединствених звучних пејзажа, своје место проналазе фрагментарни мелодијски мотиви који доприносе осећању „откривања" и „смирења" као последице пређеног слушалачког пута. Јер албуми Томаса Кенера јесу пре свега врата у „сопствени унутрашњи пејзаж" у коме уметник свој звук обликује као светлећи путоказ у непрегледности и неизмеривости акустичке реалности коју ствара и преноси. Новаја Земља, је у ствари метафора, за нову звучну „унутрашњу" земљу, а не директни, дословни опис једног удаљеног света.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић