Радомир Константиновић: Бекет и радио-драма

„У јунској свесци часописа Израз објављен је чланак под насловом Звучни свијет Самјуела Бекета. Писац чланка, Мира Ђорђевић, с много добре воље, покушава да објасни феномен радио драме у Бекетовом стваралаштву. По њеној слутњи, има неке нужности у томе што је овај писац покушао да се изрази радиофонском техником. Пре свега, учинило јој се да су Бекетове редуковане личности као створене за свет радио драме. Сама радио драма је, по мишљењу хамбуршкога радијског драматурга Хајнца Шивцекеа, 'форма редукованог позоришта'. То редуковано позориште, дакле, одговара на неки начин природно редукованим личностима Бекетовог света, онако како ништавилу које тај свет открива савршено одговара тишина, као пауза у акустичком свету, за коју је способна радиофонија и, најзад, онако како Бекетово ломљење категорија времена и простора управо дозива употребу радиофонскога израза.

На први поглед, као да ту не би имало шта да се примети. Заиста, није ли овај свет упућен пре свега неухватљивим покретима бића, с ону страну ма каквога јаснијега значења, а поготово с ону страну сваке чисте материјализације у представу, свет који, растачући се растакањем сопственога Ја, сопственога свог идентитета, тоне у музику, с ону страну слике, онако како тоне у тишину, без чврстине и слике и значења? Ипак, једна мала замка као да нас је ту ухватила; као да смо пали у клопку која нас сачекује увек када тоталност једнога дела, и једнога духовног покрета, уопште, изједначимо са његовим изразом..." пише Константиновић.

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић.