Хроника Трећег програма

Међународни филмски фестивал Синема Сити (Cinema City) одржава се од 16. до 23. јуна у Новом Саду. У овом тексту Дејан Петровић пише о три филма: Жућко - прича о Радивоју Кораћу, Аве и Момачки дани су завршени. Филм младог редитеља Гордана Матића Жућко - прича о Радивоју Кораћу представља биографско остварење о једној од највећих спортских легенди са простора бивше Југославије. Спретним коришћењем документарног материјала, играних пасажа, као и нарацијама Кораћевих познаника и саиграча дочарана је свестрана и оригинална личност једног од најуспешнијих европских кошаркаша.

У селекцији 360 степени приказан је филм бугарског редитеља Константина Бојанова Аве. Премда тема филма - преиспитивање предрасуда и стереотипа у пределима пост-транзиционе бугарске провинција - делује веома инспиративно, катарзички ефекат изостаје, што се у великој мери може приписати недовољној карактеризацији ликова због чега њихови поступци често делују немотивисано и чак бесмислено. Сличан је став критичара и према француском филму Катје Левковиц Момачки дани су завршени, с тим што овом остварењу недостаје провокативна и актуелна тема коју Аве ипак садржи.   

*  *  *

Шести позоришни фестивал Прелет организован је у сарадњи Словенског младинског гледалишча и Глеј театра из Љубљане, а одржан је од 24. до 31. маја. Милан Мађарев овом приликом пише о инсценацијама два комада за одрасле Класни непријатељ (према текстовима Најџела Вилијамса, Вита Тауфера и Борута Шепаровића који потписује и режију) и Последње плес Нижинског (текст Норман Ален, режија Марко Млачниок), као и о представама за децу Како је Јаромир тражио срећу (по мотивима приче Петре Светине и у режији Ајде Рос, Јасне Вастл и Бранета Вижинтина) и Рибар и његова душа (по бајци Оскара Вајлда и у режији Ивана Петернеља).

*  *  *

Роман Боривоја Адашевић Крф објавила је прошле године издавачка кућа Стубови културе из Београда. Реч је о делу којим се преиспитују увек актуелне и провокативне теме, посебно у кључалој атмосфери политичких страсти на нашим просторима. Како пише Милица Мирковић, патриотизам у Адашевићевом роману поприма неколико обличја - од наивног поноса на народ и домовину, преко успомена на херојске историјске врхунце, до изопаченог лицемерја и простачког банализовања тог осећања, и до горког патриотизма разочараног идеалисте и искреног родољуба оличеног у приповедачу. Хумором и иронијом који су подједнако отрежњујући као и етичке рефлексије, Адашевић приповеда о балканским наравима, пријатељствима међу народима, о гостољубивости и доколичарењу, о необјашњивој наклоности домаћина, али и о примитивизму у који смо се почели сурвавати у новијој историји.  

Уредница емисије Тања Мијовић.