Директн пренос концерта Симфонијског оркестра РТС

Ово дело, Брукнер је почео да компонује 1875. - исте године када је био позван да предаје на Бечком универзитету. За Брукнера - који је био скроман, повучен и религиозног - то је било велико признање, те је композитор своју симфонију завршио за годину дана. Ипак, ово дело је Брукнер више пута дорађивао и прекрајао.

Оригинална верзија из 1876. године остала је необјављена, а изведена је тек пре неколико година. Данас се најчешће изводи  верзија из 1878. године коју су уредили Роберт Хас и Леополд Новак, док је прва штампана верзија настала 1894. године - коју је за премијерно извођење преоркестрирао и драстично скратио Брукнеров пријатељ и диригент Франц Шалк. На жалост, сам Брукнер је своје дело чуо само у верзији за два клавира која је, за ужи круг пријатеља, била изведена у Бечу 1887. године, док оркестарској премијери, због болести, није могао да присуствује.

Данас Брукнерова Пета симфонија носи још неколико надимака, међу којима су и Трагична и Пицикато симфонија.

Пета симфонија Антона Брукнера, као и осталих осам нумерисаних, и две ненумерисане, носи све карактеристике стила овог великог симфоничара. Ту је сложена вагнеровска хармонија, затим постепене градације ка величанственом завршетку и катарзи, те необична оркестрација која, заправо, имитира звук великих оргуља. Типичне су и изражајне, дијатонске теме - често коралног карактера - којих у сонатном облику најчешће  има три, као и паузе које раздвајају веће одломке музичког тока, чинећи их разумљивијим и лакшим за праћење.

Такође се сматра да је Брукнер, чије симфоније карактерише развијена контрапунктска фактура, већ у припреми материјала размишљао о његовом контрапунктском потенцијалу, уз који су ишле и опште карактерне црте у распону од елегичности, мира и фолклорне рустичности, до драматике, узбуђења и узвишених стања.

Стил Пете симфоније истиче се великим динамичким контрастима, цикличном диспозицијом тема од којих се неке јављају у различитим ставовима чинећи везивно ткиво целокупног музичког материјала, али и прецизним и вештим контрапунктским поступцима у Финалу симфоније, где су прожете форме сонате и фуге. Сматра се да је овај став у себи сажео перфекцију и контрапунктско мајсторство првог става Моцартове Јупитер симфоније и финала Бетовенове Девете.

Уредница преноса: Светлана Матовић.