Годишњице – Свађа буфониста

Свађа буфониста се у току 1753. године није одвијала само на нивоу размене памфлета у париској штампи, већ је публика париске опере била оштро поларизована и подељена у два табора, те је и у току самих оперских вечери наглас негодовала, односно гласно подржавала одређена извођења. У Исповестима, свом аутобиографском опусу, Русо је ову ситуацију описао на следећи начин:

„Цео Париз се поделио у два табора, острашћенија него да су у питању били политика или верски раскол. Један од тих, моћнији, многобројнији, састављен од великаша, богаташа и жена, подржавао је француску музику; други, ватренији, гордији, одушевљенији, беше састављен од правих познавалаца, од људи даровитих и генијалних. Њихова дружина се окупљала у Опери, испод краљичине ложе. Она друга партија је испуњавала сав остали део партера и дворане, но средиште му главно беше испод краљеве ложе. Ето, откуда су проистекла имена у то доба славних партија: краљев кутак и краљичин кутак."

Иако су припадници краљичиног кутка, представљени у идеализованом светлу у овом Русоовом тексту, на кратко окренули јавност на своју страну, нагла популарност италијанске опере ускоро је повредила национална осећања већег дела публике париске опере: не само што је била нападнута традиција француске опере, већ су коловође овог напада били странци - Швајцарац Жан-Жак Русо и Немац барон Фридрих Мелхиор фон Грим. Као одговор на популарност италијанске комичне опере, париска Опера је у јануару 1753. године поставила нову оперу Жан-Жозефа Мондонвила, Титон и Аурора, која је тријумфално примљена и тиме означила једну од највећих победа француске стране у Свађи буфониста. Занимљиво је да су након премијере поборници италијанске опере тврдили да им је био ускраћен приступ дворани, те да су њихова места заузели официри краљевске војске.

Жан-Жозеф Касанеа де Мондонвил је своју оперску каријеру започео у петој деценији 18. века, када је иза себе већ имао низ успелих опуса камерне музике и изграђену репутацију врсног виолинисте, а поједине његове опере биле су веома успеле и популарне. Опера Титон и Аурора, која носи жанровску ознаку херојске пасторале, обрађује причу о верној љубави смртног пастира Титона и Ауроре, богиње зоре. Пролог Мондонвилове опере написан је у складу са традицијом француске озбиљне опере, те се састоји из низа идеализованих сцена у којима сусрећемо ликове попут Прометеја и Купидона. У завршном, трећем чину, љубав Титона и Ауроре стављена је пред искушење клетвом богиње пастира - Палес, која Титона претвара у старца. Како је Аурора остала верна Титону, срећан крај доноси Амор, бог љубави, који поништава Палесине чини.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски